Veštačka inteligencija ostvaruje dubok i neposredan uticaj u oblasti zdravstva, krećući se iz laboratorije u kliniku ubrzanim tempom. Nedavni proboji naglašavaju potencijal AI da revolucionira sve, od razvoja lekova do dijagnoze raka.

Veštačka inteligencija je revolucionarno izmenila brojne industrije, a u medicini se posebno ističe njen uticaj na radiologiju. Dok je radiologija bila među prvim medicinskim oblastima koja je sa entuzijazmom prihvatila AI tehnologije, prepoznajući njihov ogroman potencijal za poboljšanje dijagnostike i efikasnosti, suočava se sa neočekivanim izazovom: tehnologija napreduje brže nego što struka može da je prati i integriše.

U velikom proboju za medicinsku nauku, istraživači sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) predstavili su novi generativni AI model nazvan BoltzGen. Ovaj inovativni alat ima potencijal da revolucionizuje otkrivanje lekova dizajniranjem novih molekula, posebno proteinskih veziva, od nule, za ciljanje bolesti koje se teško leče.

U istorijskom trenutku za polje veštačke inteligencije, Nobelova nagrada za hemiju za 2024. godinu dodeljena je Demisu Hasabisu (Demis Hassabis) i Džonu Džamperu (John Jumper) iz Google DeepMind-a za njihov revolucionarni rad na sistemu AlphaFold. Ovaj sistem veštačke inteligencije je rešio 50 godina star izazov predviđanja trodimenzionalne strukture proteina.

Farmaceutska industrija doživljava transformaciju zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Kompanija Eli Lilly, jedan od najvećih svetskih proizvođača lekova, najavila je lansiranje svoje AI i mašinskog učenja platforme pod nazivom TuneLab, koja ima za cilj da dramatično ubrza proces otkrivanja i razvoja novih lekova.

U svetu nauke, veštačka inteligencija prevazilazi puku analizu podataka i aktivno učestvuje u samom procesu otkrića. Nedavni rad Wellcome Sanger Instituta pokazuje kako se AI koristi za otključavanje dubljih tajni našeg genetskog koda — oblasti poznate kao genomika.