Na putu smo ka poslednjoj generaciji programera

Zamislite digitalnu oglasnu tablu pod nazivom RentaHuman.ai. Njen slogan je jezivo pragmatičan: „Jasni zadaci, bez drame.“ Ovo nije mračna satira ili scenario za novi nastavak Black Mirrora; to je platforma na kojoj se više od pola miliona ljudi već prijavilo kako bi prodali svoju fizičku snagu i spretnost autonomnim AI agentima. U sekciji Vesti za dan, pisali smo o tome.

Svedočimo brutalnoj inverziji: tradicionalni odnos čoveka i tehnologije se nepovratno preokrenuo. Više ne koristimo mi mašine da bismo bili produktivniji; sada mašine unajmljuju nas kao svoje „fizičke udove“ za poslove koje još uvek ne mogu da obave u materijalnom svetu. U ovoj novoj ekonomiji, od čoveka se očekuje da bude kao mašina – efikasan, pouzdan i, pre svega, nečujan. Da li smo spremni za svet u kojem je veštačka inteligencija poslodavac, a čovek samo izvršilac „bez drame“?

Vaš maternji jezik je novi programski kod (Vibe Coding)

Decenijama smo savijali sopstveni um kako bismo naučili jezike mašina, verujući da je poznavanje sintakse neranjivi štit na tržištu rada. Morgan Goddard, ekspert iz kompanije iqbusiness, tvrdi da je taj koncept postao besmislen. Ulazimo u eru "vibe codinga", gde namera (vibe) postaje važnija od instrukcije.

Alati poput Lovable i Replit omogućavaju ljudima bez ijednog dana tehničke obuke da kreiraju kompleksne aplikacije i baze podataka jednostavnim opisivanjem želja na maternjem jeziku. Ovo nije samo nova alatka; ovo je rušenje ekonomskih barijera koje su decenijama čuvale privilegovani status softverskih inženjera.

„Ljudi su oduvek kucali mašinama na mašinskom jeziku kako bi aplikacije radile za njih. To je pomalo besmisleno. Trebalo bi da sa računarima pričamo na engleskom (ili maternjem jeziku), kako bi oni išli i gradili stvari. To je ono što su nam veliki jezički modeli omogućili.“ — Morgan Goddard.

Od programera do dirigenta: Ubrzanje od 10.000 puta

Tradicionalni programer je mrtav. Na njegovo mesto dolazi orkestrator ili dirigent. Danas više ne pišete kod; vi upravljate multi-agentskim sistemima gde jedan agent preuzima ulogu arhitekte, drugi testera, treći dizajnera, a četvrti revizora. Svi oni rade simultano, autonomno i zastrašujuće brzo.

Goddard ističe da ovi alati ubrzavaju sposobnost pisanja koda za neverovatnih 10.000 puta. Ali ova efikasnost ima svoju brutalnu stranu: timovi koji su nekada brojali deset stručnjaka sada se svode na jednu osobu koja „diriguje“ digitalnom radnom snagom. To nije evolucija radnog mesta; to je njegova radikalna kontrakcija.

Kriza budućih stručnjaka: Gde nestaju seniori?

Ako AI preuzme sav „juniorski“ posao – ono rutinsko, mukotrpno kucanje koda kroz koje se kale pravi majstori – otvara se opasan generacijski ponor. Seniori su postali to što jesu jer su godinama razumeli „motor“ ispod haube.

Goddard koristi analogiju sa modernim automobilima: ulazite, pritiskate dugme i vozite, ne mareći kako motor funkcioniše. Međutim, u svetu softvera, to ignorisanje fundamentalne logike i sintakse stvara generaciju koja ne ume da popravi sistem kada AI agent pogreši. Ako više niko ne uči kako se kuca kod od nule, ko će biti sposoban da evaluira kvalitet onoga što mašina isporuči?

Digitalni "Divlji zapad": Bezbednosni košmar i curenje podataka

Gubitak razumevanja osnova direktno vodi u bezbednosni ambis. Masovna upotreba AI agenata od strane korisnika koji nemaju ni mrvu tehničke etikecije stvara „digitalni divlji zapad“. Goddard ovo poredi sa BYOD (Bring Your Own Device) trendom, ali naglašava da je ovo „mnogo, mnogo gore“.

Problem nije samo u tehnologiji, već u potpunom kolapsu korporativnog upravljanja. Zaposleni rutinski kopiraju poverljive kompanijske podatke u četiri različita AI agenta istovremeno, nesvesni gde te informacije završavaju. To je eskalacija u kojoj se i napad i odbrana oslanjaju na istu silu. Rezultat? Sajber-bezbednost postaje rat agenata u kojem čovek više nema kontrolu nad onim što je „iscurelo“ u digitalni etar.

Skok sa litice: Zašto ova revolucija nije kao prethodne

Tehno-optimizam nas uspavljuje pričom da će svaka revolucija stvoriti nove poslove. Ali ova revolucija se razlikuje po jednom ključnom faktoru: brzini. Dok je za industrijalizaciju automobila trebalo decenije, AI vas zamenjuje u roku od godinu dana.

Pogledajte maloprodaju: tamo gde su nekada bili potrebni fotografi, modeli, dizajneri i čitave produkcione ekipe za katalog, sada je dovoljna jedna fotografija proizvoda. AI model iz nje generiše video snimke, postove i brošure za nekoliko minuta. To nije tranzicija; to je istiskivanje čitavih profesija sa tržišta.

„Svaka druga revolucija se dešavala brzinom kojom je društvo moglo da se nosi. Ova je kao skok sa litice. Brza je, iza nje stoji ogroman novac i suočila nas je sa promenama pre nego što smo imali vremena da shvatimo šta se dešava.“ — Morgan Goddard.

Zaključak: Kako preživeti u svetu orkestracije?

Goddard, koji i sam ima desetogodišnjeg sina, o budućnosti ne razmišlja samo kao inženjer, već kao roditelj. Njegov savet je jasan: ako planirate da budete „motor“ koji piše kod, zakasnili ste. Morate se pomeriti više u lancu vrednosti.

Mladi danas moraju postati tehnološki preduzetnici koji razumeju finansije, marketing i upravljanje ljudima. Nikada nije bilo lakše pokrenuti biznis, ali nikada nije bilo teže ostati relevantan kao puki izvršilac. Kada mašine preuzmu logiku i sintaksu, ljudima preostaju samo tri ključne odbrane: radoznalost, prilagodljivost i otpornost.

Pitanje za kraj nije da li će AI zameniti vaš posao, već da li ste vi sposobni da postanete dirigent u svetu koji se menja brže nego što društvo može da razume?

Izvor: techcentral.co.za