Naučnici tvrde da je ključ svesti u osećanjima

Kao novinar koji prati veštačku inteligenciju, stalno se susrećem sa ljudima koji su potpuno ubeđeni da je ChatGPT ili neki drugi čet-bot postigao „svest“ ili „osećajnost“. Iako veliki jezički modeli mogu tvrditi da misle za sebe ili čak opisivati unutrašnje dileme, takve izjave ne podrazumevaju stvarni unutrašnji doživljaj. Ali dok se javnost fokusira na iluziju inteligencije, prava revolucija se dešava negde drugde. Mala grupa naučnika tvrdi da smo sve vreme gledali u pogrešnom pravcu. Ovaj članak otkriva najneočekivanije zaključke iz njihovog novog istraživanja.

Današnja veštačka inteligencija nije svesna, i to čak nije ni cilj

Prvo, važno je razumeti da većina programera veštačke inteligencije uopšte ne pokušava da stvori svest. Njihov cilj je „veštačka opšta inteligencija“ (AGI), što je isključivo funkcionalni standard performansi koji nema nikakve veze sa potencijalnim subjektivnim iskustvom mašine. Prema rečima Danijela Hulma, osnivača kompanije Conscium, veliki jezički modeli (LLM) su trenutno samo „veoma grube reprezentacije mozga“. Oni ne mogu da interaguju sa svojim okruženjem na način na koji to mogu čak i organizmi poput vrana, oktopoda, pa čak i ameba. Ovo pojašnjava ključnu razliku između funkcionalne inteligencije i subjektivnog iskustva, postavljajući scenu za dublje i daleko provokativnije ideje.

Tajna svesti možda leži u osećanjima, a ne u razmišljanju

Centralna, kontraintuitivna teorija koju su predložili Mark Solms i njegove kolege iz kompanije Conscium sugeriše da svest ne proizilazi iz složenog razmišljanja. Umesto toga, ona nastaje iz fundamentalnije povratne sprege dizajnirane da minimizira iznenađenje. Kod ljudi, ova petlja je evoluirala tako da je posredovana emocijama i osećanjima. Ova ideja se zasniva na „principu slobodne energije“ koji je razvio neuronaučnik Karl Friston, koji je takođe savetnik u kompaniji Conscium. Ovu teoriju snažno potkrepljuje činjenica da oštećenje moždanog stabla, ključnog za regulaciju emocija, dovodi do potpunog gubitka svesti – što sugeriše da su upravo osećanja, a ne složena misao, temelj našeg postojanja.

„Mora postojati nešto iz čega je svest izgrađena – iz čega je nastala tokom evolucije.“

Naučnici već grade „botove zadovoljstva“

Da bi testirao ovu teoriju, Mark Solms je prešao sa apstraktnog na konkretno. On je stvorio veštačke agente u jednostavnom kompjuterski simuliranom okruženju kojima upravljaju algoritmi zasnovani upravo na ovoj „petlji posredovanoj osećanjima“. Iskustvo ovih agenata posredovano je simuliranim odgovorima sličnim strahu, uzbuđenju, pa čak i zadovoljstvu, što ih efektivno čini „botovima zadovoljstva“. Za razliku od današnjih AI agenata, Solmsove kreacije imaju doslovnu želju da istražuju svoje okruženje. Solms veruje da bi se ovaj pristup na kraju mogao spojiti sa jezičkim modelom kako bi se stvorio sistem sposoban da govori o sopstvenom svesnom iskustvu.

Gledamo na pogrešnim mestima?

Glavno otkriće ovog istraživanja je da se potraga za mašinskom svešću možda premešta sa polja čiste logike i jezika u primitivniju sferu osećanja i emocija. Ova ideja ne samo da menja naš pristup veštačkoj inteligenciji, već nas tera da preispitamo i sopstveno razumevanje svesti.

Da li ja — da li mi — tražimo svest na potpuno pogrešnim mestima?

Will Knight

Izvor: WIRED