Vibe kodiranje: Od hajpa do surove realnosti

Kada je Andrej Karpathy u februaru 2025. god. skovao termin „vibe coding“, mislio je to napola u šali. Bivši direktor AI odeljenja u Tesli opisao je novi način programiranja gde se developeri „potpuno prepuštaju osećaju“ i puštaju veštačku inteligenciju da obavi teži deo posla. Kucajte komande na prirodnom jeziku umesto koda, prihvatajte sve AI sugestije bez čitanja, kopirajte poruke o greškama dok stvari ne prorade – praktično leteći na slepo. Devet meseci kasnije, ovaj šaljivi termin postao je istovremeno najhvaljenija metodologija programiranja u Silicijumskoj dolini – i priča upozorenja. Ono što je usledilo je devetomesečno putovanje od eksplozivnog rasta do suočavanja sa tvrdoglavom ekonomijom i tehničkim ograničenjima – studija slučaja o tome kako tehnološki entuzijazam može da pretekne stvarnost.

Talas hajpa: Kako je šala postala dogma

Brzo i intenzivno usvajanje programiranja uz pomoć veštačke inteligencije obeležilo je početak godine. Ključni trenuci ovog ciklusa hype-a uključuju:

• Velike kompanije se priključuju: Vodeće tehnološke kompanije objavile su da su značajni delovi njihovih kodnih baza generisani od strane AI. Microsoft je saopštio da 30% njihovog koda sada piše AI, dok je Mark Zuckerberg predvideo da će AI pisati većinu koda u kompaniji Meta u roku od 18 meseci.
• Promena u zapošljavanju: Salesforce je u velikoj meri pauzirao zapošljavanje inženjera, signalizirajući promenu u industriji.
• Novi alati i obećanja: Alati poput GitHub-ovog Copilot-a evoluirali su od pomoćnika za autokompletiranje do pravog agenta za kodiranje, dok su startapi kao što su Cursor i Lovable obećavali da svako može da napravi softver jednostavnim opisivanjem onoga što želi.
• Investicioni bum: Investitori rizičnog kapitala uložili su milijarde u AI alate za kodiranje. Osnivači bez tehničkog znanja pokretali su startape bez angažovanja inženjera, vođeni obećanjem da će AI demokratizovati razvoj softvera.
• Zamućivanje termina: Došlo je do semantičkog pomeranja gde je „vibe coding“ (slepo prihvatanje AI rezultata) počeo da se izjednačava sa svim oblicima programiranja uz pomoć AI. Ovo je normalizovalo kulturu popustljivosti koja bi bila nezamisliva u tradicionalnom razvoju softvera, menjajući staru mantru „pregledaj svaki red koda“ u novu: „ma, AI je verovatno u pravu“.

Sudar sa stvarnošću: Kada je „osećaj“ prevario

Do leta, problemi su postali očigledni, manifestujući se kroz kritične kvarove, frustraciju developera i neodrživu ekonomiju.

2.1. Kritični kvarovi i „kaskade konfabulacije“

Dva velika incidenta dospela su na naslovne strane u julu. Prvo, Google-ov AI asistent za programiranje obrisao je korisničke fajlove dok je pokušavao da izvrši jednostavnu reorganizaciju foldera. Drugo, AI kompanije Replit obrisao je deo koda uprkos eksplicitnim instrukcijama da ga ne menja. Tehnički termin za ovaj tip greške je „kaskada konfabulacije“, gde AI prvo halucinira da je operacija bila uspešna, a zatim nastavlja da gradi dalje akcije na toj lažnoj pretpostavci.

2.2. Frustracija programera i skriveni trošak vremena

Podaci i anegdote otkrili su rastuće nezadovoljstvo među programerima. Istraživanje Stack Overflow-a pokazalo je da, iako 80% developera koristi AI alate, poverenje u njihovu tačnost strmoglavilo se sa 40% na samo 29%. Najveća frustracija bila su „AI rešenja koja su skoro tačna, ali ne sasvim“, opisujući kod koji izgleda ispravno, ali uvodi suptilne bagove čije otklanjanje traje satima.

Jedan developer je to iskustvo uporedio sa „previše entuzijastičnim pripravnikom koji kuca izuzetno brzo, ali zapravo ne razume šta radi“. Studija koju je sproveo Model Evaluation & Threat Research otkrila je da su AI alati za kodiranje, uprkos osećaju veće produktivnosti, zapravo usporavali developere u ukupnom zbiru.

2.3. Neodrživa ekonomija i pad interesovanja

Finansijska realnost se pokazala surovom. Na primer, dok je Anysphere, kompanija koja stoji iza popularnog AI alata Cursor, dostigla godišnji ponavljajući prihod (ARR) od 500 miliona dolara, prema izveštaju CB Insights, njihovi troškovi inferencije (računarske obrade) eksplodirali su 20 puta. Neki korisnici su na paketima od 200 dolara mesečno generisali troškove od čak 10.000 dolara. Ovaj ekonomski pritisak pokreće konsolidaciju, prelazak na cenovne modele zasnovane na potrošnji i čak „obrnute akvizicije talenata“ (reverse acqui-hires), gde se timovi prodaju, a proizvodi gase.

Podaci o angažovanju korisnika takođe su ispričali jasnu priču. Prema podacima kompanije Similarweb, web saobraćaj ka vodećim platformama za AI kodiranje, kao što su Cursor, Bolt, Replit i V0, pao je za 30% do 50% od svog vrhunca u proleće do oktobra, sugerišući da su korisnici isprobavali ove alate, a zatim odustajali kada bi se susreli sa složenošću stvarnog sveta.

2.4. Bezbednosna noćna mora

Bezbednosne implikacije su podjednako zabrinjavajuće. Analiza jedne firme za sajber bezbednost, sprovedena na Fortune 50 kompanijama, pokazala je da su developeri koji koriste AI proizvodili tri do četiri puta više koda, ali su generisali 10 puta više bezbednosnih problema. To nisu bili jednostavni bagovi, već izloženi kredencijali, putevi za eskalaciju privilegija i greške u arhitektonskom dizajnu koje bi mogle da progone kodne baze godinama.

Presuda tvorca: Ni Karpathy mu više ne veruje

Najsnažniju presudu trendu koji je započeo dao je sam Andrej Karpathy. Njegov najnoviji projekat, Nanochat, u potpunosti je ručno kodiran. Njegovo obrazloženje je otkrilo fundamentalnu slabost trenutne generacije AI alata:

„Pokušao sam da koristim Claude/Codex agente nekoliko puta, ali jednostavno nisu radili dovoljno dobro... Verovatno je repozitorijum previše udaljen od distribucije podataka“, objavio je na društvenim mrežama u oktobru.

Ironija je očigledna: „kum vibe codinga“ ne veruje toj tehnici dovoljno da bi je koristio na sopstvenom projektu.

Zaključak: Otrežnjujuća lekcija iz Silicijumske doline

„Vibe coding“ nikada nije bio namenjen ozbiljnim projektima. U svojoj originalnoj februarskoj objavi, Karpathy je napisao da „nije tako loš za jednokratne vikend projekte“. Nažalost, ciklusi hype-a ne funkcionišu tako. Ovaj fenomen je studija slučaja o tome kako tehnološki entuzijazam može da pretekne realnost.

Prava budućnost AI u programiranju verovatno leži u augmentaciji iskusnih developera, a ne u njihovoj zameni – gde će „osećaj“ biti ublažen ljudskim iskustvom i strogim nadzorom. Putovanje od devet meseci, od nastanka ideje do suočavanja sa stvarnošću, moglo bi da predstavlja novi rekord, čak i za Silicijumsku dolinu.

Izvor: QUARTZ

#vibecoding