Kao neko ko je karijeru izgradio na optimizaciji razvojnih procesa, dugo sam tražio onaj "Sveti gral": alat koji prirodno spaja AI agente i kreativni proces dizajna. Budimo realni, većina trenutnih AI dodataka i MCP (Model Context Protocol) alata za Figmu često ne ispunjava očekivanja. Deluju nezgrapno, imaju ograničen kontekst i, što je najgore, ne "razumeju" nameru developera.
Zamislite digitalnu oglasnu tablu pod nazivom RentaHuman.ai. Njen slogan je jezivo pragmatičan: „Jasni zadaci, bez drame.“ Ovo nije mračna satira ili scenario za novi nastavak Black Mirrora; to je platforma na kojoj se više od pola miliona ljudi već prijavilo kako bi prodali svoju fizičku snagu i spretnost autonomnim AI agentima. U sekciji Vesti za dan, pisali smo o tome.
Pogledajte ovaj kratki video da biste videli koliki je napredak Kina ostvarila po pitanju agilnosti robota za samo godinu dana.
Da li je veštačka inteligencija zaista inteligentna ako može da reši najteži matematički problem na svetu, ali pogreši na osnovnom školskom zadatku? Ovo nije samo još jedna tehnička anomalija; ovo je fundamentalni raskorak koji definiše trenutni plafon razvoja veštačke inteligencije. Svedoci smo bizarnog kontrasta: sistemi koji rešavaju probleme na nivou doktorskih studija istovremeno pokazuju krhkost koja bi bila neoprostiva i u osnovnoj školi. Postavlja se pitanje – da li gradimo digitalni um ili samo izuzetno sofisticiran statistički ogledalo?
Decenijama su sateliti funkcionisali isključivo kao „orbitalne oči“ – pasivni senzori koji prikupljaju nepregledne količine sirovih podataka i šalju ih na Zemlju. Međutim, ovaj model dostigao je svoju kritičnu tačku. Slanje terabajta informacija kroz uska grla komunikacionih kanala stvara ogromna kašnjenja, dok zemaljski data centri postaju preopterećeni procesiranjem „šuma“. Rešenje koje dolazi u obliku kineskog sazvežđa „Tri tela“ (Three-Body Computing Constellation) predstavlja radikalnu decentralizaciju inteligencije. Umesto da čekamo da podaci stignu do nas, mi selimo „mozak“ direktno u orbitu, pretvarajući vakuum svemira u najnapredniji procesorski centar.
Svi smo iskusili taj trenutak inspiracije: probudite se sa savršenom idejom za aplikaciju, igru ili digitalni servis za koji znate da bi mogao postati ozbiljan biznis. Međutim, čim pokušate da tu ideju materijalizujete, udarate u zid. Nedostatak programerskih veština, meseci potrebni za učenje koda ili hiljade evra koje nemate da platite profesionalnim programerima obično znače smrt za vašu ideju pre nego što je uopšte ugledala svetlost dana.
Ljudska ruka je remek-delo evolucije, neprevaziđeno u čitavom životinjskom carstvu. Svakodnevno, bez svesnog napora, obavljamo hiljade preciznih radnji: od odvrtanja čepova i pritiskanja sitnih prekidača do manipulacije predmetima koji su jedva vidljivi. Za razliku od nas, robotske ruke su decenijama ostale "trapave". Glavna prepreka nije bila samo mehanika, već fundamentalni nedostatak čula dodira i vizuelna ograničenja. Onog trenutka kada robotski prsti obuhvate predmet, oni blokiraju vidik kamerama, ostavljajući "mozak" robota u potpunom informacionom mraku.
Budućnost je zakucala na vrata Svi koji su pratili (vidi OVDE) ovogodišnju Galu Prolećnog festivala (Spring Festival Gala) mogli su da osete tektonsku promenu u svetu tehnologije. Dok su prošle godine humanoidni roboti kompanije Unitree izazivali simpatije svojim bazičnim, gotovo opreznim pokretima, ovogodišnji spektakl bio je demonstracija čiste tehnološke zrelosti. Umesto pukog hodanja, videli smo akrobacije koje pomeraju granice mogućeg i koordinaciju koja je do juče bila rezervisana za naučnofantastične filmove.
Kao inženjeri, brzo smo se navikli na magiju koju donosi Claude Code, posebno kada ga pokreće vrhunski Anthropic Opus 4.5. Ali, budimo realni: ta magija ima svoju cenu, i to paprenu. Ako ste "heavy dev" koji svakodnevno koristi AI za pisanje React komponenti ili kompleksno debagovanje, osnovna pretplata od 20 dolara je samo vrh ledenog brega. Realnost su mesečni računi koji lagano dostižu 200 dolara.
Kraj ere dominacije jednog četbota. Dugo je ChatGPT bio podrazumevani izbor za svakog profesionalca koji integriše veštačku inteligenciju u svoj radni tok. Bio je pionir, ali u svetu tehnologije, prednost prvog igrača je privremena. Dolazak Claude 4.6 Opus modela kompanije Anthropic ne predstavlja samo korak napred, već fundamentalnu promenu paradigme koja direktno ugrožava dominaciju GPT-5.2, pa čak i najnovijih Google modela poput Gemini 3 Pro i Flash.
Bio je to brutalan dan na Wall Streetu. Dok su investitori posmatrali kako deonice softverskih giganta gube stotine milijardi dolara tržišne vrednosti, postalo je jasno da ovo nije obična tržišna korekcija. Ovo je početak "SaaS apokalipse". Skoro 300 milijardi dolara tržišne kapitalizacije izbrisano je u rekordnom roku jer je tržište konačno shvatilo: "agentic" AI (AI agenti) nije samo novi alat, već fundamentalna promena u načinu na koji radimo.
Tradicija se susreće sa tehnologijom u zapanjujućem spoju na gala večeri Prolećnog festivala 2026. godine koju organizuje Kineska medijska grupa. Ovogodišnja gala prikazuje robote koji izvode sinhronizovane rutine borilačkih veština zajedno sa decom, ističući smelu fuziju tradicije i visokotehnoloških inovacija.
NotebookLM je trenutno jedan od najmoćnijih AI alata za analizu podataka, ali čak i najnapredniji korisnici brzo uočavaju određena uska grla u workflowu. Iako je njegova sposobnost kontekstualnog razumevanja izvora bez premca, sam interfejs pati od ozbiljnih platformskih limitacija: nema nativne organizacije foldera, sinhronizacija sa Google dokumentima je statična, a opcije izvoza su često restriktivne.
U istoriji ljudske civilizacije, tehnologiju smo oduvek posmatrali kao pasivno sredstvo. Kako primećuje istoričar Juval Noa Harari, nož je arhetipska alatka: on je neutralan, a čovek je taj koji donosi moralni sud – da li će ga upotrebiti za pripremu hrane ili za nanošenje povrede. Međutim, ulaskom u eru veštačke inteligencije (AI), ova analogija se urušava. Harari upozorava da AI više nije samo pasivan predmet; to je "nož koji može sam da odluči da li će iseći salatu ili počiniti ubistvo".
Od matematičke radoznalosti do egzistencijalnog ultimatuma. Pre samo pola decenije, današnje sposobnosti veštačke inteligencije (AI) smatrali bismo čistom naučnom fantastikom. Danas, ta fantastika postaje naša opipljiva stvarnost, a čovek koji je projektovao same temelje ove revolucije, Yoshua Bengio, postavlja nam ultimativni ultimatum: moramo preuzeti kontrolu pre nego što bude prekasno.
