Veliki balon veštačke inteligencije

Zašto bi veštačka inteligencija mogla biti 'ultimativni' tehnološki balon? Od virusnog uspeha ChatGPT-a krajem 2022. godine, koji je naterao svaku kompaniju u blizini Silicijumske doline (i mnoge van nje) da se okrene veštačkoj inteligenciji, osećaj da se balon naduvava postao je sveprisutan. Naslovi o tome pojavili su se već u maju 2023. godine, a do danas je to postalo opšteprihvaćeno mišljenje. Finansijski analitičari, nezavisne istraživačke firme, tehnološki skeptici, pa čak i sami direktori AI kompanija se slažu: suočavamo se sa nekom vrstom AI balona.

Međutim, kako su priče o balonu postajale sve glasnije, malo ko je analizirao kako tačno AI predstavlja balon, šta to zaista znači i kakve su implikacije. Nije dovoljno reći da su spekulacije van kontrole ili da je danas 17 puta više investicija u AI nego što je bilo u internet kompanije pre pucanja dot-com balona. Šta ako svet odluči da je AI vredan svih tih ulaganja? Ono što nam je potrebno je pouzdan, proveren način za procenu i razumevanje AI manije.

Zbog toga se okrećemo akademskom okviru koji su razvili ekonomisti Brent Goldfarb i Dejvid A. Kirš. Njihova analiza, zasnovana na desetinama istorijskih tehnoloških bumoova i krahova, pomaže nam da shvatimo šta se dešava. Kada primenimo njihov okvir, otkrivamo da se četiri ključna sastojka balona ne samo sabiraju – već umnožavaju efekat jedan drugog. Neizvesnost stvara plodno tlo za grandiozne narative, koje zatim kanališu "čiste" investicije, a sve to pokreće novac neiskusnih investitora. Veštačka inteligencija možda nije samo jedan balon. Možda je u pitanju ultimativni balon – onaj koji bi se mogao stvoriti u laboratoriji da vam je cilj da projektujete platonski ideal tehnološkog balona.

4 Ključna Sastojka Savršenog Tehnološkog Balona

Hajde da razložimo ovu situaciju koristeći provereni okvir Goldfarba i Kirša, koji identifikuje četiri ključna faktora koja podstiču stvaranje tehnoloških balona.

1. Neizvesnost: Gorivo za spekulacije

Neizvesnost je kamen temeljac svakog tehnološkog balona. U ovom kontekstu, to znači da niko ne zna tačno kako će se tehnologija komercijalizovati, kakav će joj biti poslovni model, niti koliko će vremena biti potrebno da postane profitabilna. Setimo se električnog osvetljenja: njegova vrednost je bila očigledna, ali je bilo potrebno pet decenija da se u potpunosti iskoristi. U poređenju sa tim, dugoročni poslovni model za AI je i dalje ogromna nepoznanica za vodeće igrače poput OpenAI i Anthropic. Sem Altman, direktor OpenAI, jednom je izjavio da je njegov plan da napravi opštu veštačku inteligenciju (AGI) i jednostavno je pita kako da zaradi novac. Ciljevi se stalno pomeraju – od AGI-ja do "superinteligencije" – što pokazuje da je čak i sam cilj toliko dvosmislen da svako vrednovanje zasnovano na njegovom ostvarenju postaje čista spekulacija.

Trenutna neizvesnost je opipljiva: tehnološki giganti troše milijarde, troškovi zaključivanja (inference costs) ne opadaju, a nedavna studija MIT-a otkrila je da 95% firmi koje koriste generativnu veštačku inteligenciju nisu videle nikakav profit. Kao što Goldfarb i Kirš pišu:

"Većina velikih tehnoloških inovacija dolazi na svet kao električno lučno osvetljenje – čudesne, izazovne, ponekad opasne, uvek sirove i nesavršene."

Najbliži istorijski analog za AI možda nije električno osvetljenje, već radio. Kada je RCA počela sa emitovanjem 1919. godine, bilo je jasno da je u pitanju moćna tehnologija. Ali kako je pretvoriti u biznis? Zbog ekstremne neizvesnosti oko poslovnog modela, radio se pretvorio u jedan od najvećih balona u istoriji. RCA, koja je bila "Nvidia svog vremena", izgubila je 97% svoje vrednosti nakon kraha tržišta 1929. godine.

2. "Čiste" investicije (Pure Plays): Ulaganje svega na jednu kartu

Zašto Toyota vredi 273 milijarde dolara, dok Tesla vredi 1,5 biliona, iako Toyota isporučuje više automobila i ima tri puta veći prihod? Odgovor leži u Teslinom statusu "čiste investicije" (pure play) u električne automobile – kompanije čija je sudbina u potpunosti vezana za jednu inovaciju. One su vozilo putem kojeg se narativi pretvaraju u stvarne opklade.

U AI sektoru, Nvidia je glavni primer, kompanija koja je svoju budućnost vezala za AI čipove i čija je vrednost nedavno premašila 3 biliona dolara. Druge "čiste" investicije uključuju Perplexity i CoreWeave. Ove godine, čak 58% svih ulaganja rizičnog kapitala (VC) otišlo je AI kompanijama. Ono što zabrinjava je to što su najveće kompanije sve više isprepletane. Nvidia planira da uloži u OpenAI, koji se oslanja na Nvidijine čipove i Microsoftovu računarsku snagu, dok Microsoftu zauzvrat trebaju OpenAI modeli. Ovo stvara opasnu povratnu spregu gde vrednovanje svake kompanije podupire ostale, čineći celu strukturu izuzetno krhkom.

"Veliko pitanje je koliko je toga na privatnim, a koliko na javnim tržištima?" - Brent Goldfarb

Odgovor je da rizik sve više prelazi na javna tržišta. Ako dođe do kraha, to neće pogoditi samo privatne investitore, već i penzije i štednju običnih ljudi. Sama Nvidia čini jedan od najvećih udela u S&P 500 indeksu, što znači da njena sudbina ima ogroman uticaj na celokupno tržište.

3. Neiskusni investitori: Kada svi žele deo kolača

Pre dvadeset pet godina, 10. marta 2000. godine, Nasdaq indeks je dostigao vrhunac, podstaknut zlatnom groznicom malih investitora za internet kompanijama. Danas, horde neiskusnih investitora koriste aplikacije poput Robinhood-a i E-Trade-a da upumpavaju novac u AI akcije. U 2024. godini, Nvidia je bila najkupovanija akcija među malim trgovcima, koji su uložili skoro 30 milijardi dolara.

Goldfarb nudi moćan uvid: kada je reč o tehnologiji koja je toliko nova i neizvesna kao što je AI, svi su na neki način neiskusni investitori – jer je ovo toliko novo polje i tehnologija, jer postoji toliko neizvesnosti, i jer niko ne zna kako će se na kraju odigrati. Ono što današnju situaciju čini opasnijom nego pre 100 godina jeste lakoća pristupa. Pre jednog veka, akcije su bile preskupe za većinu ljudi. Danas, aplikacije omogućavaju svakome da uloži svoju ušteđevinu u nejasno obećanje "superinteligencije", stvarajući savršeno vozilo za naduvavanje balona.

4. Narativi: Priča koja vredi bilione

Godine 1927, Čarls Lindberg je izveo prvi solo neprekidni transatlantski let. Taj događaj je postao ogroman "koordinirajući događaj", signal investitorima da je vreme da se novac uloži u avijaciju. Neizvesnost je predstavljena kao prilika, a ne rizik. To je dovelo do balona u kojem su akcije avio-kompanija pale za 96% nakon kraha 1929. godine.

Narativ o veštačkoj inteligenciji je verovatno najmoćniji u istoriji tehnologije. Priča koju lideri industrije promovišu je grandiozna: AGI će automatizovati poslove, izlečiti rak, rešiti klimatske promene i "raditi bukvalno sve". Dodajte na to geopolitički pritisak "trke protiv Kine" i dobijate još više goriva za vatru. Goldfarbova procena je direktna:

"Da li je ovo dobra priča? Odgovor je duboko potvrdan."

Ono što narativ o AI čini jedinstveno moćnim jeste to što je njegovo obećanje gotovo beskonačno i nespoznatljivo. Za razliku od avijacije, gde je cilj bio jasan (brži transport), obećanje AI je fluidno i privlači sve vrste investitora. To je kao da kažete "'Uber za X' na halucinogenim steroidima".

Savršena ocena za balon

Kada se sve sabere, slika je jasna. Prema rigoroznom okviru od četiri faktora, trenutna AI groznica ispunjava sve uslove za masivan tehnološki balon. Ogromna neizvesnost je savršena podloga za sveobuhvatni narativ o "superinteligenciji", koji privlači neiskusne investitore i kanališe milijarde u "čiste" investicije poput Nvidije, stvarajući savršenu oluju.

Konačna, upečatljiva ocena iz stručne analize je sledeća: na Goldfarbovoj skali balona od 0 do 8, veštačka inteligencija dobija savršenih 8 od 8. Analiza pokazuje da AI deli paralele sa balonima radija i avijacije koji su prethodili Velikoj depresiji. Ako je ovo zaista "ultimativni balon", šta bi njegovo pucanje moglo značiti ne samo za Silicijumsku dolinu, već i za sve nas?