Džefri Hinton, jedna od tri očeva AI, upozorava o potencijalnom katastrofalnom uticaju tehnologije na globalno društvo. Centralna briga je predviđanje potpunog sloma društva uzrokovanog masovnom zamenom radnih mesta, pri čemu Hinton smatra da AI neće stvoriti nove klase poslova kao što su to činile prethodne tehnološke revolucije. On kritikuje bogate lidere u tehnološkoj industriji, sugerišući da multimilijarderi nisu razmišljali o tome da masovna nezaposlenost eliminiše potrošačku bazu za njihove proizvode. Nadalje, Hinton je skratio svoje predviđanje za postizanje Opšte veštačke inteligencije (AGI) na dvadeset godina ili manje i upozorava da bi AI mogla ukloniti političke prepreke za imperijalne akcije u inostranstvu jer ne bi bilo ljudskih žrtava. Ovi komentari na...

Ilija Sutskever (Ilya Sutskever), jedan od ključnih arhitekata dubokog učenja (Deep Learning) i suosnivač OpenAI, poznat po radu na AlexNet-u i razvoju GPT-3 i GPT-4, napustio je giganta i sada vodi tajanstvenu novu kompaniju Safe Super Intelligence (SSI). Misija SSI je jasna: izgraditi superinteligenciju i osigurati njenu bezbednost.

Dok se svet brine da li će AI uzeti vaš posao, Ilon Mask postavlja mnogo radikalnije pitanje: šta ako posla uskoro uopšte ne bude? Njegovo predviđanje o budućnosti u kojoj rad više nije neophodnost, već stvar ličnog izbora, nije samo još jedna futuristička fantazija; ono postavlja temeljna pitanja o ekonomiji, politici i samom smislu ljudskog postojanja.

Osnivač Amazona i Blue Origina predstavio je radikalnu viziju na Italian Tech Week 2025: Da bismo spasili planetu i omogućili dalji razvoj veštačke inteligencije, teška industrija i gigantski serveri moraju da napuste Zemlju.

Za mnoge od nas u polju, prolazak popularne koncepcije Tjuringovog testa bio je neobičan trenutak. Gledali smo kako svakodnevni život jednostavno nastavlja svojim tokom. Bio je to događaj o kojem se decenijama govorilo, koji je delovao nemoguće daleko, a onda odjednom blizu, da bi se na kraju našli sa druge strane. Dobili smo sjajne nove proizvode, ali svet se nije suštinski promenio, iako računari sada mogu da razgovaraju i razmišljaju o teškim problemima. Većina sveta i dalje posmatra veštačku inteligenciju kroz prizmu četbotova i boljeg pretraživanja interneta. Međutim, ogroman je jaz između ove percepcije i stvarnih, naprednih sposobnosti koje AI sistemi danas poseduju. Svrha ovog članka je da razmotri trenutni napredak, budući potencijal i ključne preporuke za odgov...

Verovatno ste osetili bar trunku one neodređene jeze ili radoznalosti pri pomisli na "preuzimanje sveta od strane veštačke inteligencije". To je koncept koji često viđamo u filmovima, ali koji u stvarnosti deluje daleko i apstraktno.

Usred sve glasnijih diskusija i neizvesnosti o tome kako će veštačka inteligencija (AI) preoblikovati razvoj softvera, lako je izgubiti se u spekulacijama. Međutim, ponekad najjasniji uvidi dolaze od onih koji su decenijama u samom srcu industrije. Jedan od njih je Keith Ballinger, potpredsednik i generalni menadžer za Google Developer Experiences, veteran čija karijera prati samu evoluciju modernog developmenta. Svoju karijeru je brusio u Microsoftu radeći na C# i .NET-u u njihovim ranim danima, vodio je timove u GitHubu u jeku open-source revolucije, a sada u Googleu oblikuje budućnost developerskog iskustva sa AI. U ovom članku delimo njegove najupečatljivije i najiznenađujuće lekcije o tome kako efikasno raditi sa AI u programiranju, a koje otkrivaju da su najbolje metode �...

Veštačka inteligencija (AI) istovremeno izaziva ogromno uzbuđenje i duboku anksioznost. Dok jedni vide budućnost neograničenih mogućnosti i napretka, drugi se plaše masovnog gubitka poslova i društvenih potresa. U moru različitih mišljenja, glasovi onih koji su stvorili ovu tehnologiju odjekuju najsnažnije.

Ovaj tekst analizira spajking neuronske mreže (SNN) kao revolucionarnu tehnologiju za obradu senzorskih podataka, predstavljajući fundamentalnu promenu u odnosu na tradicionalne pristupe veštačkoj inteligenciji. Konvencionalne AI mreže, koje koriste "brute force" metodologiju, neefikasne su za obradu senzorskih podataka jer zahtevaju konstantan protok informacija, ogromnu računarsku snagu i pristup cloudu. Posledice toga su visoka potrošnja energije, veliki troškovi i ugrožena privatnost korisnika.

Senzori su svuda oko nas. Oni prate pokret, zvuk, naše zdravstveno stanje i još mnogo toga, neprestano generišući ogromne količine podataka. Međutim, postoji fundamentalni problem: način na koji obrađujemo te podatke je izuzetno neefikasan.