🎯 10 најбољих путева за будућност

Кембриџ, Масачусетс – МИТ Технолоџи Ривју изнео је неколико кључних трендова за које се очекује да ће обликовати област вештачке интелигенције 2026. године, наглашавајући све већи утицај кинеских модела отвореног кода и текуће регулаторне дебате у Сједињеним Државама.

Stručnjaci i analitičari predviđaju da će 2026. godina biti prekretnica u razvoju veštačke inteligencije, obeležena usponom "Agentic AI" (autonomnih AI agenata). Ovi agenti predstavljaju evoluciju od jednostavnih četbotova i alata koji samo odgovaraju na komande, ka softverskim entitetima sposobnim da samostalno planiraju, izvršavaju složene zadatke i donose odluke u realnom svetu.

U današnjem investicionom pejzažu zasićenom veštačkom inteligencijom, primarni izazov za lidere i profesionalce postao je razlikovanje fundamentalnog tehnološkog pomaka od spekulativnog hajpa. Diskusija se kreće između dve krajnosti: s jedne strane je strah da će AI u potpunosti zameniti ljudski rad, a s druge preterani optimizam koji najavljuje tehnološku utopiju iza ugla.

Ovaj tekst prenosi upozorenja Jošue Benđia (Yoshua Bengio), jednog od pionira veštačke inteligencije, koji izražava duboko žaljenje zbog svog doprinosa tehnologiji koja sada ugrožava globalno tržište rada. On ističe da su poslovi koji se obavljaju putem računara prvi na udaru, ali predviđa da će napredak robotike na kraju zameniti čak i fizičke zanate poput vodoinstalaterstva. Prema njegovim rečima, kompanije već sada smanjuju zapošljavanje mladih stručnjaka, dok bi u naredne dve decenije nekontrolisani razvoj mogao dovesti do kolapsa demokratije. Benđio naglašava da je automatizacija svakog zanimanja samo pitanje vremena, osim ako se naučni progres ne uspori radi bezbednosti čovečanstva. Autor poziva lidere industrije da daju prioritet etičkim regulativama nad pro...

Džefri Hinton, jedna od tri očeva AI, upozorava o potencijalnom katastrofalnom uticaju tehnologije na globalno društvo. Centralna briga je predviđanje potpunog sloma društva uzrokovanog masovnom zamenom radnih mesta, pri čemu Hinton smatra da AI neće stvoriti nove klase poslova kao što su to činile prethodne tehnološke revolucije. On kritikuje bogate lidere u tehnološkoj industriji, sugerišući da multimilijarderi nisu razmišljali o tome da masovna nezaposlenost eliminiše potrošačku bazu za njihove proizvode. Nadalje, Hinton je skratio svoje predviđanje za postizanje Opšte veštačke inteligencije (AGI) na dvadeset godina ili manje i upozorava da bi AI mogla ukloniti političke prepreke za imperijalne akcije u inostranstvu jer ne bi bilo ljudskih žrtava. Ovi komentari na...

Ilija Sutskever (Ilya Sutskever), jedan od ključnih arhitekata dubokog učenja (Deep Learning) i suosnivač OpenAI, poznat po radu na AlexNet-u i razvoju GPT-3 i GPT-4, napustio je giganta i sada vodi tajanstvenu novu kompaniju Safe Super Intelligence (SSI). Misija SSI je jasna: izgraditi superinteligenciju i osigurati njenu bezbednost.

Dok se svet brine da li će AI uzeti vaš posao, Ilon Mask postavlja mnogo radikalnije pitanje: šta ako posla uskoro uopšte ne bude? Njegovo predviđanje o budućnosti u kojoj rad više nije neophodnost, već stvar ličnog izbora, nije samo još jedna futuristička fantazija; ono postavlja temeljna pitanja o ekonomiji, politici i samom smislu ljudskog postojanja.

Osnivač Amazona i Blue Origina predstavio je radikalnu viziju na Italian Tech Week 2025: Da bismo spasili planetu i omogućili dalji razvoj veštačke inteligencije, teška industrija i gigantski serveri moraju da napuste Zemlju.

Za mnoge od nas u polju, prolazak popularne koncepcije Tjuringovog testa bio je neobičan trenutak. Gledali smo kako svakodnevni život jednostavno nastavlja svojim tokom. Bio je to događaj o kojem se decenijama govorilo, koji je delovao nemoguće daleko, a onda odjednom blizu, da bi se na kraju našli sa druge strane. Dobili smo sjajne nove proizvode, ali svet se nije suštinski promenio, iako računari sada mogu da razgovaraju i razmišljaju o teškim problemima. Većina sveta i dalje posmatra veštačku inteligenciju kroz prizmu četbotova i boljeg pretraživanja interneta. Međutim, ogroman je jaz između ove percepcije i stvarnih, naprednih sposobnosti koje AI sistemi danas poseduju. Svrha ovog članka je da razmotri trenutni napredak, budući potencijal i ključne preporuke za odgov...

Verovatno ste osetili bar trunku one neodređene jeze ili radoznalosti pri pomisli na "preuzimanje sveta od strane veštačke inteligencije". To je koncept koji često viđamo u filmovima, ali koji u stvarnosti deluje daleko i apstraktno.

Usred sve glasnijih diskusija i neizvesnosti o tome kako će veštačka inteligencija (AI) preoblikovati razvoj softvera, lako je izgubiti se u spekulacijama. Međutim, ponekad najjasniji uvidi dolaze od onih koji su decenijama u samom srcu industrije. Jedan od njih je Keith Ballinger, potpredsednik i generalni menadžer za Google Developer Experiences, veteran čija karijera prati samu evoluciju modernog developmenta. Svoju karijeru je brusio u Microsoftu radeći na C# i .NET-u u njihovim ranim danima, vodio je timove u GitHubu u jeku open-source revolucije, a sada u Googleu oblikuje budućnost developerskog iskustva sa AI. U ovom članku delimo njegove najupečatljivije i najiznenađujuće lekcije o tome kako efikasno raditi sa AI u programiranju, a koje otkrivaju da su najbolje metode �...

Veštačka inteligencija (AI) istovremeno izaziva ogromno uzbuđenje i duboku anksioznost. Dok jedni vide budućnost neograničenih mogućnosti i napretka, drugi se plaše masovnog gubitka poslova i društvenih potresa. U moru različitih mišljenja, glasovi onih koji su stvorili ovu tehnologiju odjekuju najsnažnije.

Ovaj tekst analizira spajking neuronske mreže (SNN) kao revolucionarnu tehnologiju za obradu senzorskih podataka, predstavljajući fundamentalnu promenu u odnosu na tradicionalne pristupe veštačkoj inteligenciji. Konvencionalne AI mreže, koje koriste "brute force" metodologiju, neefikasne su za obradu senzorskih podataka jer zahtevaju konstantan protok informacija, ogromnu računarsku snagu i pristup cloudu. Posledice toga su visoka potrošnja energije, veliki troškovi i ugrožena privatnost korisnika.

Senzori su svuda oko nas. Oni prate pokret, zvuk, naše zdravstveno stanje i još mnogo toga, neprestano generišući ogromne količine podataka. Međutim, postoji fundamentalni problem: način na koji obrađujemo te podatke je izuzetno neefikasan.