Džefri Hinton upozorava: Slom društva i poslova

Džefri Hinton, jedna od tri očeva AI, upozorava o potencijalnom katastrofalnom uticaju tehnologije na globalno društvo. Centralna briga je predviđanje potpunog sloma društva uzrokovanog masovnom zamenom radnih mesta, pri čemu Hinton smatra da AI neće stvoriti nove klase poslova kao što su to činile prethodne tehnološke revolucije. On kritikuje bogate lidere u tehnološkoj industriji, sugerišući da multimilijarderi nisu razmišljali o tome da masovna nezaposlenost eliminiše potrošačku bazu za njihove proizvode. Nadalje, Hinton je skratio svoje predviđanje za postizanje Opšte veštačke inteligencije (AGI) na dvadeset godina ili manje i upozorava da bi AI mogla ukloniti političke prepreke za imperijalne akcije u inostranstvu jer ne bi bilo ljudskih žrtava. Ovi komentari naglašavaju Hintonov dosledan fatalizam, navodeći da rizici idu od ekonomskog kolapsa do potencijalnog istrebljenja čovečanstva.

Postoji duboka ironija u tome kada jedan od arhitekata tehnološke revolucije postane njen najglasniji kritičar. Upravo to se dogodilo sa Džefrijem Hintonom (Geoffrey Hinton), britanskim kompjuterskim naučnikom koji se, zajedno sa Jošuom Benđiom (Yoshua Bengio) i Janom Lekunom (Yann LeCun), smatra jednim od tri „kuma“ veštačke inteligencije. Kao dobitnik Tjuringove nagrade, najvišeg priznanja u kompjuterskim naukama, Hintonov autoritet je neosporan. Čovek koji je bio pionir tehnika dubokog učenja (deep learning) koje su fundamentalne za današnje generativne AI modele sada provodi vreme upozoravajući svet na opasnosti koje je pomogao da se stvore. Tokom nedavnog javnog razgovora sa senatorom Bernijem Sandersom na Univerzitetu Džordžtaun, izneo je niz mračnih prognoza. Ovaj članak istražuje njegova najupečatljivija i najviše zabrinjavajuća predviđanja o budućnosti koju veštačka inteligencija oblikuje.

Ovaj put, poslovi se neće vratiti

Hintonovo centralno upozorenje tiče se masovnog gubitka poslova, ali sa ključnom razlikom u odnosu na prethodne tehnološke revolucije. Dok su parna mašina ili kompjuter stvarali nove klase poslova koji su zamenjivali stare, on veruje da ovoga puta to neće biti slučaj. Prema njegovom mišljenju, tehnološki milijarderi koji stoje iza AI buma „se zaista klade na to da će veštačka inteligencija zameniti mnogo radnika“. Argument je jednostavan i neumoljiv: ako mašine postanu jednako sposobne ili sposobnije od ljudi u obavljanju bilo kog zadatka, neće ostati poslova na koje bi ljudi mogli da pređu.

„Ljudi koji izgube posao neće imati druge poslove na koje bi mogli da odu. Ako veštačka inteligencija postane pametna kao ljudi — ili pametnija — svaki posao koji bi oni mogli da obavljaju moći će da obavlja veštačka inteligencija“, rekao je Hinton, a prenosi Business Insider.

Ekonomska slepa tačka milijardera

Pored direktnog uticaja na zaposlenost, Hinton ukazuje na ekonomski paradoks koji, kako tvrdi, lideri tehnološke industrije poput Elona Maska, Marka Zakerberga i Larija Elisona nisu „razmislili do kraja“. U svom razgovoru sa Sandersom, Hinton je ponovio ovaj rizik, svodeći ga na fundamentalno pitanje: ako veštačka inteligencija masovno zameni radnike i oni prestanu da primaju plate, ko će onda kupovati proizvode i usluge koje te iste kompanije prodaju? Ova ekonomska slepa tačka mogla bi da potkopa sam sistem koji se gradi, stvarajući scenario u kojem ogromna produktivnost ne vodi ka opštem prosperitetu, već ka ekonomskom kolapsu.

„...ako radnici ne dobijaju platu, nema ko da kupuje njihove proizvode.“

Opšta veštačka inteligencija (AGI) je bliža nego što mislimo

Jedna od najdramatičnijih promena u Hintonovom stavu odnosi se na vremenski okvir za postizanje veštačke opšte inteligencije (AGI) – hipotetičkog sistema sa ljudskim ili nadljudskim nivoom inteligencije sposobnog za obavljanje širokog spektra zadataka. Donedavno je verovao da nas od AGI-ja deli između 20 i 50 godina. Sada je tu procenu drastično smanjio, tvrdeći da bi se to moglo desiti za „20 godina ili manje“. Štaviše, on smatra da najnoviji jezički modeli poput budućeg GPT-5 „već znaju hiljadama puta više od nas“. Međutim, mnogi stručnjaci se ne bi složili, ističući da, iako su ovi sistemi obučeni na ogromnim količinama podataka, to ne znači da zaista „znaju“ informacije na ljudski način. Pored toga, brojni pokušaji zamene radnika poluautonomnim modelima, takozvanim AI agentima, često su se završavali neslavno, uključujući i uloge u korisničkoj podršci, što pokazuje da distopijska budućnost još uvek nije neizbežna.

Veštačka inteligencija će olakšati vođenje ratova

Hintonova upozorenja sežu i do vojne primene veštačke inteligencije. On tvrdi da bi upotreba autonomnih borbenih robota na ratištu mogla da eliminiše jednu od najvećih prepreka za vođenje rata: „politički udarac“ koji dolazi sa ljudskim žrtvama. Bez tela vojnika koja se vraćaju kući, vlade bi mogle biti podstaknute da lakše i češće pokreću vojne intervencije protiv manjih država. Ovo bi, prema njegovom mišljenju, predstavljalo sjajan alat za američki vojno-industrijski kompleks, pretvarajući tehnologiju u oruđe za lakše sprovođenje imperijalnih akcija i destabilizaciju sveta.

„Mislim da će to ukloniti jednu od glavnih prepreka da bogate, moćne zemlje jednostavno napadnu male zemlje poput Grenade“, rekao je Hinton Sandersu.

Žaljenje jednog tvorca

Priča o Džefriju Hintonu je priča o ličnoj transformaciji. Nakon što je 2023. godine napustio svoju visoku poziciju u kompaniji Google, javno je izjavio da žali zbog svog životnog dela. Od tada je postao dosledan u svojim mračnim predviđanjima, idući tako daleko da tvrdi da AI industrija ne može ostvariti profit bez masovne zamene ljudskog rada. Ovo uverenje pojačava njegovo primarno upozorenje o gubitku poslova, stvarajući zatvoren krug u kojem je ekonomska logika industrije direktno suprotstavljena dobrobiti radne snage. Njegov put od arhitekte tehnologije do njenog najistaknutijeg proroka propasti predstavlja snažan narativni element u debati o budućnosti veštačke inteligencije – čovek koji najbolje poznaje mašinu sada upozorava svet na njene opasnosti.

Pitanje od milion dolara

Upozorenja Džefrija Hintona nisu spekulacije slučajnog posmatrača; ona dolaze iz samog epicentra revolucije, od čoveka koji je pomogao da se ona pokrene. Njegova predviđanja o gubitku poslova, ekonomskom paradoksu, ubrzanom dolasku AGI-ja i olakšanom vođenju ratova slikaju sumornu sliku budućnosti ako se razvoj AI-ja nastavi bez kontrole i promišljanja. Dok arhitekta ove tehnologije zvoni na uzbunu, ostaje pitanje: da li gradimo alat za napredak čovečanstva ili za njegovu zamenu?

Izvor: Futurism