Trenutak istine za ljudsku kreativnost: Veštačka inteligencija više nije samo alat za suvu obradu podataka; ona je duboko zakoračila u sferu koju smo milenijumima smatrali isključivo ljudskom — u prostor mašte. Dok jedni osećaju fascinaciju, a drugi egzistencijalni strah od trenutka kada će algoritmi postati inovativniji od svojih tvoraca, nauka nam konačno nudi precizan uvid. Ovaj podatak dekonstruiše našu antropocentričnu viziju kreativnosti kao poslednjeg bastiona ljudskosti i postavlja nas pred kognitivni izazov bez presedana.

Veliki korak ka održivom i bio-kompatibilnom računarstvu postigli su inženjeri sa Univerziteta Masačusets Amherst, koji su stvorili revolucionarni veštački neuron koji radi na ultra-niskom naponu, blisko odražavajući električne signale ljudskog mozga [1]. Ovaj proboj je ključan za rešavanje problema ogromne potrošnje energije moderne veštačke inteligencije.

Najnovija istraživanja otkrivaju da ljudski mozak zadržava ključnu prednost u odnosu na najnaprednije modele veštačke inteligencije (VI) zahvaljujući svojoj superiornoj sposobnosti da prenosi veštine i uči na različitim zadacima. Studija koju je sproveo Univerzitet Prinston identifikovala je mehanizam koji ovo omogućava: mozak koristi modularne blokove neurona, nazvane "kognitivne Lego kocke", koji se mogu ponovo koristiti i rekombinovati za rešavanje novih izazova. Ovi blokovi su koncentrisani u prefrontalnom korteksu i omogućavaju neuronsku fleksibilnost koju VI trenutno ne može da replicira. Dok VI modeli postižu izvanredne rezultate na pojedinačnim zadacima, oni pate od "katastrofalnog zaboravljanja" – nesposobnosti da uče nove zadatke bez gubljenja znanja o prethodni...

Uobičajena je pretpostavka da tehnološki startupovi privlače vrhunske talente nudeći ogromne plate, akcije i neverovatne beneficije. To je igra u kojoj novac govori najglasnije. Međutim, jedna kompanija menja pravila igre, a na njenom čelu je 24-godišnja Karina Hong, koja je napustila Stenford da bi sledila svoju viziju. Njen startup, Axiom Math, ne nudi samo posao – nudi misiju. Samo ime kompanije, nazvano po matematičkom terminu za osnovnu istinu koja može biti polazna tačka čitave teorije, nagoveštava dubinu njihove ambicije. Umesto da se takmiči novcem, Axiom koristi moćniji magnet za privlačenje najboljih umova iz kompanija kao što su Meta i Google: sam izazov rešavanja problema koji se smatraju nemogućim.