Napustila Stenford sa 24 godine da privuče najbolje AI talente iz Gugla i Mete

Uobičajena je pretpostavka da tehnološki startupovi privlače vrhunske talente nudeći ogromne plate, akcije i neverovatne beneficije. To je igra u kojoj novac govori najglasnije. Međutim, jedna kompanija menja pravila igre, a na njenom čelu je 24-godišnja Karina Hong, koja je napustila Stenford da bi sledila svoju viziju. Njen startup, Axiom Math, ne nudi samo posao – nudi misiju. Samo ime kompanije, nazvano po matematičkom terminu za osnovnu istinu koja može biti polazna tačka čitave teorije, nagoveštava dubinu njihove ambicije. Umesto da se takmiči novcem, Axiom koristi moćniji magnet za privlačenje najboljih umova iz kompanija kao što su Meta i Google: sam izazov rešavanja problema koji se smatraju nemogućim.

1. Najteži problem je najbolji regruter

Glavna strategija Axiom-a za privlačenje talenata je jednostavna, ali izuzetno ambiciozna: izgraditi "AI matematičara" sposobnog da rešava probleme koji su decenijama mučili ljude. A ovo nije samo teorijska misija. Osnovan u martu, Axiom je privukao ogromnu pažnju nakon što je objavio da je već rešio dva dugogodišnja Erdoševa matematička problema koja su decenijama odolevala rešenjima.

Upravo je ovaj dokazani uspeh postao ključni faktor koji privlači elitu iz sveta veštačke inteligencije. Kompanija je do sada zaposlila 17 ljudi, od kojih su mnogi došli iz prestižnih laboratorija kao što su Meta-in FAIR (Fundamental Artificial Intelligence Research) i Google Brain. Za ove vrhunske istraživače, rad na "matematičkoj superinteligenciji" nije samo još jedan projekat. To je prilika da ostave trajno nasleđe i pomere granice mogućeg.

"Jedna stvar koju sam čula od nekih od najboljih istraživača i matematičara koje sam regrutovala u Axiom je da će rešavanje matematičke superinteligencije biti njihovo nasleđe. Kada je problem dovoljno težak, gustina talenata postaje veoma visoka, a to vas čini magnetom za druge velike mislioce."

— Karina Hong

2. Kada mentor počne da radi za svog bivšeg studenta

Jedan od najznačajnijih regruta Axiom-a je Ken Ono, svetski poznati matematičar, profesor na Univerzitetu u Virdžiniji i bivši mentor Karine Hong. Najpoznatiji po svojim doprinosima teoriji brojeva, posebno u oblastima kao što su Ramanudžanove kongruencije, Ono je figura čija je odluka da se pridruži startupu vođena isključivo intelektualnom radoznalošću, a ne finansijskom dobiti. Odbio je unosnije ponude većih AI kompanija da bi se pridružio misiji svoje bivše studentkinje.

Njegov životni put je, kao i put same Hong, nekonvencionalan. Napustio je srednju školu pre mature, ali je kasnije otkrio strast prema matematici i postao, kako ga opisuju, "figura veća od života u matematici". Kao mentor, vodio je 10 dobitnika prestižne Morganove nagrade, uključujući i svoju sadašnju šeficu. U Axiom-u, njegova uloga je da testira AI sisteme do krajnjih granica, dizajnirajući izuzetno teške matematičke probleme koji zahtevaju dubok uvid i kreativnost.

3. Slučajni susret u kafiću koji je pokrenuo sve

Priča o osnivanju kompanije Axiom ima element srećnog slučaja koji joj dodaje ljudski i prijemčiv element. Dok je još bila student na Stenfordu, Karina Hong je u lokalnom kafiću slučajno srela Šuba Senguptu, AI naučnika iz Mete. Razgovor koji je usledio otkrio je zajedničku strast i komplementarnu stručnost.

Taj razgovor je prerastao u saradnju i postavio temelje za osnivački tim Axiom-a. Nakon što je Hong u septembru obezbedila impresivno početno finansiranje od 64 miliona dolara, napustila je Stenford i učinila Senguptu prvim zaposlenim u kompaniji. Danas je on tehnički direktor (CTO) Axiom-a.

4. Priča iza etikete "napustila fakultet"

Etiketa "napustila Stenford" može da zavara. Iako je tehnički tačna, ona ne oslikava kompletnu sliku o akademskoj pozadini Karine Hong. Njen put je izvanredan. Odrastajući u Guangdžou u Kini, sama je naučila engleski kako bi mogla da čita napredne matematičke udžbenike. Nakon toga je stekla diplome iz matematike i fizike na MIT-u, jednoj od najprestižnijih tehničkih institucija na svetu. Osvojila je prestižnu nagradu Frank and Brennie Morgan Prize, koja se dodeljuje najboljem dodiplomskom istraživaču matematike u Americi. Kao Rhodes stipendista na Oksfordu, magistrirala je računarsku neuronauku, da bi na kraju bila upisana na združeni program prava i doktorata iz matematike na Stenfordu. Njena priča redefiniše tipičan narativ o "napuštanju fakulteta", pokazujući da je to bio proračunat potez zasnovan na ogromnoj stručnosti i jedinstvenoj prilici.

Zaključak: Misija kao pokretač

Priča o Axiom Math-u je snažan podsetnik da u svetu tehnologije, gde se talenti mere u milionima dolara, velika i smislena misija može biti snažniji motivator od bilo kakve finansijske nadoknade. Kompanija ne prodaje samo posao; ona nudi priliku za stvaranje nasleđa.

Ako najteži problemi zaista privlače najbolje umove, šta nam to govori o budućnosti rešavanja najvećih svetskih izazova?