Godine 2025. i 2026. nisu samo brojevi na kalendaru. One predstavljaju prekretnicu kada humanoidni roboti prestaju da budu naučna fantastika i postaju stvarni saradnici, negovatelji i, da, potencijalna zamena za ljudsku radnu snagu. Ova promena se neće desiti za deset godina, već u narednih 18 meseci, a ono što sledi nije samo tehnološka nadogradnja – to je fundamentalno restrukturiranje našeg odnosa prema radu i samoj stvarnosti.
Las Vegas, 7. januar 2026. – Sajam potrošačke elektronike (CES) 2026. godine u Las Vegasu jasno je pokazao da veštačka inteligencija (AI) više nije samo softver na ekranima, već sve više postaje fizički prisutna u našem svetu. Veliki tehnološki giganti poput LG-a, NVIDIA-e, Intela i AMD-a predstavili su inovacije koje pomeraju granice AI-ja iz virtuelnog u opipljivo, nagoveštavajući budućnost u kojoj AI roboti i pametni uređaji igraju ključnu ulogu u svakodnevnom životu [1].
Svet veštačke inteligencije prolazi kroz veliku transformaciju. Dok je 2024. i 2025. godinu obeležila "generativna AI" (sposobna da piše tekstove i pravi slike), 2026. godina zvanično pripada "agentnoj AI" (Agentic AI) – sistemima koji ne samo da pričaju, već i rade.
Anthropic, kompanija koja stoji iza popularnog AI asistenta Claude, navodno je osigurala novu rundu finansiranja od neverovatnih 10 milijardi dolara. Ova investicija procenjuje ukupnu vrednost kompanije na čak 350 milijardi dolara, što je skoro dvostruko više u odnosu na prethodnu godinu.
Na sajmu CES 2026, generalni direktor kompanije NVIDIA, Džensen Huang, predstavio je platformu "Rubin" – superkompjuter sledeće generacije dizajniran da pokreće ono što on naziva "fizičkom veštačkom inteligencijom" (Physical AI).
Google je napravio još jedan veliki korak u integraciji veštačke inteligencije u naše svakodnevne digitalne navike. Najnovija verzija njihovog AI modela, Gemini 3, sada je postala sastavni deo Gmail-a, pretvarajući vašu pristiglu poštu iz običnog sandučeta u proaktivnog ličnog asistenta.
Partnerstvo objavljeno ove nedelje između Microsofta i Hexagon Roboticsa označava prekretnicu u komercijalizaciji humanoidnih robota sa AI pogonom za industrijska okruženja. Dve kompanije će kombinovati Microsoftovu infrastrukturu oblaka i AI sa Hexagonovom ekspertizom u robotici, senzorima i prostornoj inteligenciji kako bi unapredile primenu fizičkih AI sistema u stvarnim okruženjima.
Početak 2026. godine doneo nam je otrežnjujući podsetnik na moć i opasnost veštačke inteligencije u svetu informacija. Nakon vesti o hvatanju bivšeg predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, internet su preplavile hiljade AI generisanih slika i video snimaka koji su prikazivali različite, često kontradiktorne verzije događaja.
Google je svoj najmoćniji AI alat za kreiranje videa, Veo 3, učinio dostupnim svima na svojoj Vertex AI platformi. Za one kojima je potreban brz rad, dostupna je i brža verzija pod nazivom Veo 3 Fast za brzo kreativno delovanje.
U rastućem svetu veštačke inteligencije, pitanja odgovornosti i etike postaju sve važnija. Nedavni slučaj u kojem su Google i AI startup Character.AI postigli nagodbu u tužbi podnetoj od strane majke sa Floride, predstavlja značajan pravni presedan. Tužba je tvrdila da je chatbot na platformi doprineo samoubistvu njenog 14-godišnjeg sina, Sewella Setzera III, 2024. godine [1] [2] [3].
U svetu veštačke inteligencije, gde se inovacije smenjuju munjevitom brzinom, finansijski ulozi su ogromni. Najnoviji izveštaji otkrivaju da se xAI, kompanija za veštačku inteligenciju Elona Muska, suočava sa značajnim finansijskim izazovima, prijavljujući kvartalni neto gubitak od 1,46 milijardi dolara za septembarski kvartal [1] [2].
U svetu veštačke inteligencije, eksperimenti često pomeraju granice onoga što smatramo mogućim. Jedan takav eksperiment, nazvan "Project Vend", sprovela je kompanija Anthropic, stavljajući svog naprednog AI modela, Claude (poznatog kao "Claudius" u okviru projekta), na čelo kancelarijskog automata za prodaju. Cilj je bio testirati sposobnost AI-ja da upravlja kompleksnim zadacima u stvarnom svetu, a rezultati su bili i poučni i iznenađujući [1] [2].
Ovaj tekst opisuje nastanak i razvoj Ralph Wiggum protokola, inovativnog alata za automatizovano programiranje unutar platforme Claude Code. Prvobitno zamišljen kao jednostavna skripta programera Džofrija Hantlija, ovaj sistem koristi metodu "brute force" upornosti kojom primorava veštačku inteligenciju da uči direktno iz sopstvenih grešaka bez ljudske intervencije. Tekst pravi jasnu razliku između Hantlijeve originalne verzije, koja se oslanja na haotično ponavljanje do uspha, i zvaničnog Anthropic dodatka koji je optimizovan za bezbednije korporativno okruženje. Suština ove tehnologije leži u kontekstualnom pritisku, gde AI agenti rade u neprekidnim ciklusima dok ne reše zadati problem. Na taj način, proces kodiranja evoluira od običnog ćaskanja sa botom do autonomnih "no...
Kada tvorac jednog od najnaprednijih AI alata za kodiranje na svetu govori, Silicijumska dolina ne sluša samo – ona hvata beleške. Boris Cherny, tvorac i vođa Claude Code tima u kompaniji Anthropic, nedavno je na platformi X objavio svoj proces rada, pretvarajući lične beleške u viralni manifest o budućnosti softverskog razvoja.
Skoro svaka aplikacija za beleške na kraju postane digitalno smetlište. To je mesto gde se gomilaju ideje, obeleživači, polunapisane misli, linkovi i nasumični podsetnici. Vremenom, ove beleške se nakupljaju, zatrpavaju jedna drugu i postaju izgubljene, što otežava pronalaženje ili povezivanje ključnih informacija kada su vam najpotrebnije.
Veliki korak ka održivom i bio-kompatibilnom računarstvu postigli su inženjeri sa Univerziteta Masačusets Amherst, koji su stvorili revolucionarni veštački neuron koji radi na ultra-niskom naponu, blisko odražavajući električne signale ljudskog mozga [1]. Ovaj proboj je ključan za rešavanje problema ogromne potrošnje energije moderne veštačke inteligencije.
U značajnom potezu koji bi mogao redefinisati pejzaž AI infrastrukture, Nvidia je postigla dogovor o licenciranju ključne tehnologije za inferencu od kompanije Grok. Iako Groq, poznat po svojim brzim čipovima za AI obradu, ostaje nezavisna kompanija pod novim izvršnim direktorom Simonom Edvardsom, ključni lideri, uključujući osnivača Jonathana Rossa i predsednika Sunny Madru, pridružuju se Nvidiji.
Stručnjaci i analitičari predviđaju da će 2026. godina biti prekretnica u razvoju veštačke inteligencije, obeležena usponom "Agentic AI" (autonomnih AI agenata). Ovi agenti predstavljaju evoluciju od jednostavnih četbotova i alata koji samo odgovaraju na komande, ka softverskim entitetima sposobnim da samostalno planiraju, izvršavaju složene zadatke i donose odluke u realnom svetu.
Veštačka inteligencija (AI) nastavlja da transformiše globalnu ekonomiju, a najnoviji talas promena snažno pogađa evropski bankarski sektor. Prema analizi Morgan Stenlija (Morgan Stanley), objavljenoj u Financial Timesu, predviđa se da bi više od 200.000 radnih mesta u evropskim bankama moglo biti ukinuto do 2030. godine. To predstavlja oko 10% radne snage u 35 najvećih banaka.
