Istočni front Evrope: Grčka na prvoj liniji digitalnog rata

Svi smo svesni postojanja sajber pretnji; termini poput hakovanja i fišinga postali su deo naše svakodnevice. Međutim, stvarna situacija, posebno za zemlje na geopolitičkim raskrsnicama kao što je Grčka, daleko je intenzivnija nego što većina nas može i da zamisli. Ovo nije priča o izolovanim incidentima, već o konstantnom, nevidljivom sukobu.

Svrha ovog teksta je da istakne najvažnije i najalarmantnije zaključke iz analize koju je predstavio Michael Bletsas, načelnik grčke Nacionalne uprave za sajber bezbednost. Njegova perspektiva, kao svedoka sa prve linije fronta, pruža nam redak i ključan uvid u surovu realnost digitalnog ratovanja današnjice.

1. Rat nije na pomolu, već je u punom jeku

Prema rečima Michaela Bletsasa, ideja o digitalnom ratu između Istoka i Zapada nije hipotetička pretnja koja nas čeka u budućnosti. To je trenutna realnost u kojoj Grčka već aktivno učestvuje. On povlači oštru razliku između frontova ovog rata. Dok se u baltičkom regionu beleže incidenti koji se jasno mogu okarakterisati kao hibridno ratovanje, uključujući fizičke sabotaže i presecanje podmorskih kablova, situacija u Grčkoj je drugačija, ali ne i manje ozbiljna. Tamo su dominantne pretnje sajber kriminal, špijunaža i sajber aktivizam, koji se, kako Bletsas napominje, uglavnom sastoji od "denial-of-service napada, koji ne ostavljaju trajnu štetu i prilično se lako rešavaju."

Ovaj sukob se, međutim, ne vodi samo konvencionalnim digitalnim alatima. Gorivo koje ga raspiruje je tehnologija koja je donedavno bila domen naučne fantastike.

2. Veštačka inteligencija daje "supermoći" kriminalcima

Jedan od ključnih razloga za dramatičnu eskalaciju sajber pretnji jeste sve veća upotreba veštačke inteligencije (AI) od strane kriminalaca. Ova tehnologija im pruža nove, napredne mogućnosti za izvođenje napada, efektivno im dajući "supermoći". Kao direktna posledica, Grčka se suočava sa značajnim porastom napada, sajber kriminala i špijunaže.

Bletsas naglašava ozbiljnost situacije:

"Imamo prilično mnogo sajber kriminala, koji se sve više povećava jer upotreba veštačke inteligencije daje dodatne mogućnosti kriminalcima. Trenutno vidimo veliki porast napada i, naravno, imamo mnogo špijunaže."

Implikacija je jasna: ovo stvara nemilosrdnu trku u naoružanju, gde odbrambeni sistemi moraju da evoluiraju istom brzinom kao i ofanzivni AI alati, inače rizikuju da postanu zastareli preko noći.

3. U digitalnom sukobu nema neutralnih

Jedna od najizazovnijih ideja koje Bletsas iznosi jeste da Grčka ne može ostati neutralna u rastućoj digitalnoj podeli između Istoka i Zapada. Neutralnost, prema njemu, jednostavno nije opcija. Ovde se otkriva veza između tehnologije i geopolitike: visok nivo špijunaže nije slučajan. Bletsas ga direktno povezuje sa jedinstvenim geopolitičkim vektorom pretnje sa kojim se Grčka suočava, pominjući "dodatnog agresivnog suseda sa istoka", pretnju koju drugi evropski partneri ne doživljavaju na isti način. Zbog toga je zemlja neizbežno i duboko uvučena u digitalni sukob. Za Atinu, spoljna politika i politika digitalne bezbednosti postale su nerazdvojive.

4. Vaša bezbednost na internetu je vaša fizička bezbednost

Možda i najvažnija poruka koju Bletsas šalje jeste da je razdvajanje fizičkog i digitalnog sveta ne samo nemoguće, već i opasno. On koristi moćnu metaforu, opisujući digitalni svet kao "nervni sistem" stvarnog sveta, kako bi ilustrovao koliko su duboko isprepleteni. Naša zavisnost od digitalne infrastrukture znači da svaki napad u sajber prostoru ima direktne i opipljive posledice u fizičkom svetu.

Njegov zaključak je jasan i ne ostavlja prostor za dilemu:

"Praviti razliku između fizičkog i digitalnog sveta je besmisleno – oni su jedno te isto. Nervni sistem je obimniji od onoga što imamo u stvarnom svetu. Stoga, o bezbednosti treba da razmišljamo na isti način kao što o njoj razmišljamo u fizičkom svetu. Tek tada ćemo biti bezbedni."

Zaključak: Pitanje za razmišljanje

Uvidi Michaela Bletsasa ne opisuju samo složenu realnost; oni demaskiraju neposrednu i često potcenjenu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Digitalni rat nije filmski scenario. To je borba koja se vodi sada, super-napunjena veštačkom inteligencijom, definisana geopolitikom i sa posledicama koje su bolno fizičke. To zahteva potpuno novi način razmišljanja o bezbednosti.

Ovo nas ostavlja sa jednim ključnim pitanjem: Ako su digitalni i fizički svet nerazdvojivi, da li smo kao pojedinci i kao društvo zaista svesni gde se nalaze naše prve linije odbrane?

Izvor: https://greekcitytimes.com/2025/12/07/ai-cybercrime-greece-digital-war/