Pisanje koda je prošlost

Ovaj tekst se bavi radikalnim promenama u razvoju softvera koje donosi veštačka inteligencija. Glavni argument je da je era ljudskog pisanja koda prošla, jer će AI agenti uskoro pisati superiorniji i čistiji kod od bilo kog čoveka. Autor teksta, kojig ovde prenosimo skraćeno, Nick Hodges povlači istorijsku paralelu sa trenutkom kada su kompajleri zamenili pisanje asemblerskog jezika, ističući da se sličan prelaz događa sa modernim kodiranjem. Kao dokaz, Hodges opisuje lično iskustvo u razvoju kompleksnog veb-sajta koristeći AI alat (Claude) pri čemu nije morao da napiše nijednu liniju koda. Isti zaključak je i naš jer ovaj sajt aizona.rs je kompletno napisan pomoću AI (više detalja 👉 OVDE) Zaključuje da će budućnost programiranja biti korišćenje prirodnog jezika, kao što su srpski, engleski ili bilo koji drugi, umesto tradicionalnih programskih jezika. Još jedna stvar je važana, koju autor nije pomenuo, da će se programerski jezici razvijati u pravcu da budu optimizovani za AI a ne za ljude (vidi 👉 OVDE).

Ako se bavite Veb razvojem, znate da je to oduvek bilo haotično putovanje. Sećate li se ranih dana interneta? Prve veb stranice bile su digitalni divlji zapad, sa trepćućim tekstom i onim tankim, dugačkim GIF-ovima u duginim bojama koji su služili kao separatori. Rano kodiranje u JavaScriptu bilo je kao pletenje sa kuhinjskim rukavicama – nespretno i nepredvidivo. A onda su došli ratovi frejmvorka. jQuery je pokušao da uvede red, a zatim su stigli Backbone, Ember i React, svaki obećavajući da će biti konačno rešenje. Činilo se da se čitava industrija menja iz korena na svakih nekoliko meseci.

Sada se nalazimo na pragu još jedne, mnogo dublje promene. Cela paradigma u kojoj programeri ručno pišu kod rapidno zastareva. Baš kao što je pisanje u asembleru postalo ezoterična veština za šačicu stručnjaka, uskoro bi i ručno kodiranje moglo postati stvar prošlosti. Budućnost razvoja softvera je stigla, i izgleda potpuno drugačije nego što smo zamišljali.

Vaš novi posao: Od programera do vajb direktora

Koncept vajb (eng. vibe) kodiranja, gde programer postaje reditelj, proizašao je iz eksperimenta izgradnje veb aplikacije pomoću AI asistenta. Najšokantniji ishod bio je taj što je nastao potpuno funkcionalan sajt – sa autentifikacijom, logovanjem i upravljanjem stanjem – bez pisanja ijedne linije koda. Uloga programera se transformisala iz fokusa na implementaciju (briga o tome da li se nešto radi "na Astro način") u fokus na ishod (definisanje šta aplikacija treba da radi).

Ovo je suštinska promena. U početku, AI asistentu su davane instrukcije zasnovane na dobrim praksama, poput "kodiraj prema interfejsima, a ne implementacijama" za logovanje i autentifikaciju. Ali onda je usledilo zapanjujuće saznanje: samo je pitanje vremena kada će AI početi samostalno da primenjuje ove principe, bez ikakvih uputstava, jednostavno zato što je to ispravan način da se softver gradi. AI evoluira od pukog izvršioca naredbi do partnera sa arhitektonskom intuicijom.

AI kao novi kompajler: Istorija se ponavlja

Današnji AI agenti koji generišu kod suštinski su ono što su prvi kompajleri bili za asembler. Programeri su nekada ručno pisali savršeno optimizovan asemblerski kod, a rani kompajleri su bili grubi i neefikasni. Međutim, nije prošlo mnogo vremena pre nego što su kompajleri postali sposobni da primenjuju pametne optimizacije i trikove, nadmašujući ljudsku sposobnost. Danas skoro niko više ne piše asembler.

Istorija se ponavlja pred našim očima. Veštačka inteligencija će uskoro pisati čistiji, efikasniji i bezbedniji kod nego što to može i najbolji ljudski programer.

Uskoro će AI agenti pisati bolji, čistiji kod nego što bilo koji čovek može, baš kao što kompajleri mogu pisati bolji asemblerski kod od nas običnih smrtnika.

Ultimativni programski jezik je... Srpski (ili bilo koji drugi govorni jezik)

Najsmeliji zaključak koji iz ovoga proizilazi je jednostavan: budućnost programiranja je prirodni jezik. Implikacije su ogromne. Koji veb frejmvork ili programski jezik se koristi – React, TypeScript, Astro – postaje potpuno nebitno za ljudskog programera. Sve to postaje samo sloj apstrakcije kojim upravlja AI agent. Briga o specifičnostima sintakse, upravljanju memorijom ili najboljim praksama određenog ekosistema nestaje.

Vaš posao više nije da govorite mašini kako da nešto uradi na svom jeziku, već da joj na svom jeziku objasnite šta želite da postignete. Ili, drugačije rečeno, za otprilike nedelju dana svi ćemo koristiti isti programski jezik: engleski.

Zaključak: Šta gradimo sada?

Era u kojoj je vrednost programera merena elegancijom njegovog koda se završava. Ulazimo u doba partnerstva gde ljudi koriste prirodni jezik da usmeravaju veštačku inteligenciju u izgradnji softvera. Ovo nije samo tehnološka promena; to je seizmički potres koji preoblikuje identitet čitave profesije. Fokus se nepovratno premešta sa tehničke implementacije na viziju, strategiju i kreativno rešavanje problema.

Ovo nas ostavlja sa jednim moćnim pitanjem koje će definisati sledeću eru inovacija: Ako AI preuzme "kako" se softver gradi, šta postaje moguće kada se najbolji umovi čovečanstva oslobode da se u potpunosti fokusiraju na "šta" i "zašto"?

Izvor: InroWorld