Trenutna opsesija u svetu tehnologije može se svesti na jednu reč: brzina. Zahvaljujući AI agentima, razvoj softvera doživljava neviđenu akceleraciju, uvodeći nas u eru takozvanog „vibe kodinga” – pisanja koda oslanjanjem na intuiciju i poverenje u veštačku inteligenciju, pre nego na duboko razumevanje svake linije. Iako ovaj pristup nudi neverovatnu efikasnost, on nas postavlja pred fundamentalno pitanje: da li zaista razumemo arhitekturu koju naši AI agenti grade u senci? „Vibe koding” je mač sa dve oštrice; on nam omogućava da letimo, ali nas istovremeno ostavlja slepima za sistemske provalije koje se otvaraju ispod nas.

Kada je Andrej Karpathy u februaru 2025. god. skovao termin „vibe coding“, mislio je to napola u šali. Bivši direktor AI odeljenja u Tesli opisao je novi način programiranja gde se developeri „potpuno prepuštaju osećaju“ i puštaju veštačku inteligenciju da obavi teži deo posla. Kucajte komande na prirodnom jeziku umesto koda, prihvatajte sve AI sugestije bez čitanja, kopirajte poruke o greškama dok stvari ne prorade – praktično leteći na slepo. Devet meseci kasnije, ovaj šaljivi termin postao je istovremeno najhvaljenija metodologija programiranja u Silicijumskoj dolini – i priča upozorenja. Ono što je usledilo je devetomesečno putovanje od eksplozivnog rasta do suočavanja sa tvrdoglavom ekonomijom i tehničkim ograničenjima – studija slučaja o tome kako t...