Početak 2026. godine doneo nam je otrežnjujući podsetnik na moć i opasnost veštačke inteligencije u svetu informacija. Nakon vesti o hvatanju bivšeg predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, internet su preplavile hiljade AI generisanih slika i video snimaka koji su prikazivali različite, često kontradiktorne verzije događaja.
Google je svoj najmoćniji AI alat za kreiranje videa, Veo 3, učinio dostupnim svima na svojoj Vertex AI platformi. Za one kojima je potreban brz rad, dostupna je i brža verzija pod nazivom Veo 3 Fast za brzo kreativno delovanje.
U rastućem svetu veštačke inteligencije, pitanja odgovornosti i etike postaju sve važnija. Nedavni slučaj u kojem su Google i AI startup Character.AI postigli nagodbu u tužbi podnetoj od strane majke sa Floride, predstavlja značajan pravni presedan. Tužba je tvrdila da je chatbot na platformi doprineo samoubistvu njenog 14-godišnjeg sina, Sewella Setzera III, 2024. godine [1] [2] [3].
U svetu veštačke inteligencije, gde se inovacije smenjuju munjevitom brzinom, finansijski ulozi su ogromni. Najnoviji izveštaji otkrivaju da se xAI, kompanija za veštačku inteligenciju Elona Muska, suočava sa značajnim finansijskim izazovima, prijavljujući kvartalni neto gubitak od 1,46 milijardi dolara za septembarski kvartal [1] [2].
U svetu veštačke inteligencije, eksperimenti često pomeraju granice onoga što smatramo mogućim. Jedan takav eksperiment, nazvan "Project Vend", sprovela je kompanija Anthropic, stavljajući svog naprednog AI modela, Claude (poznatog kao "Claudius" u okviru projekta), na čelo kancelarijskog automata za prodaju. Cilj je bio testirati sposobnost AI-ja da upravlja kompleksnim zadacima u stvarnom svetu, a rezultati su bili i poučni i iznenađujući [1] [2].
Ovaj tekst opisuje nastanak i razvoj Ralph Wiggum protokola, inovativnog alata za automatizovano programiranje unutar platforme Claude Code. Prvobitno zamišljen kao jednostavna skripta programera Džofrija Hantlija, ovaj sistem koristi metodu "brute force" upornosti kojom primorava veštačku inteligenciju da uči direktno iz sopstvenih grešaka bez ljudske intervencije. Tekst pravi jasnu razliku između Hantlijeve originalne verzije, koja se oslanja na haotično ponavljanje do uspha, i zvaničnog Anthropic dodatka koji je optimizovan za bezbednije korporativno okruženje. Suština ove tehnologije leži u kontekstualnom pritisku, gde AI agenti rade u neprekidnim ciklusima dok ne reše zadati problem. Na taj način, proces kodiranja evoluira od običnog ćaskanja sa botom do autonomnih "no...
Kada tvorac jednog od najnaprednijih AI alata za kodiranje na svetu govori, Silicijumska dolina ne sluša samo – ona hvata beleške. Boris Cherny, tvorac i vođa Claude Code tima u kompaniji Anthropic, nedavno je na platformi X objavio svoj proces rada, pretvarajući lične beleške u viralni manifest o budućnosti softverskog razvoja.
Skoro svaka aplikacija za beleške na kraju postane digitalno smetlište. To je mesto gde se gomilaju ideje, obeleživači, polunapisane misli, linkovi i nasumični podsetnici. Vremenom, ove beleške se nakupljaju, zatrpavaju jedna drugu i postaju izgubljene, što otežava pronalaženje ili povezivanje ključnih informacija kada su vam najpotrebnije.
Veliki korak ka održivom i bio-kompatibilnom računarstvu postigli su inženjeri sa Univerziteta Masačusets Amherst, koji su stvorili revolucionarni veštački neuron koji radi na ultra-niskom naponu, blisko odražavajući električne signale ljudskog mozga [1]. Ovaj proboj je ključan za rešavanje problema ogromne potrošnje energije moderne veštačke inteligencije.
U značajnom potezu koji bi mogao redefinisati pejzaž AI infrastrukture, Nvidia je postigla dogovor o licenciranju ključne tehnologije za inferencu od kompanije Grok. Iako Groq, poznat po svojim brzim čipovima za AI obradu, ostaje nezavisna kompanija pod novim izvršnim direktorom Simonom Edvardsom, ključni lideri, uključujući osnivača Jonathana Rossa i predsednika Sunny Madru, pridružuju se Nvidiji.
Stručnjaci i analitičari predviđaju da će 2026. godina biti prekretnica u razvoju veštačke inteligencije, obeležena usponom "Agentic AI" (autonomnih AI agenata). Ovi agenti predstavljaju evoluciju od jednostavnih četbotova i alata koji samo odgovaraju na komande, ka softverskim entitetima sposobnim da samostalno planiraju, izvršavaju složene zadatke i donose odluke u realnom svetu.
Veštačka inteligencija (AI) nastavlja da transformiše globalnu ekonomiju, a najnoviji talas promena snažno pogađa evropski bankarski sektor. Prema analizi Morgan Stenlija (Morgan Stanley), objavljenoj u Financial Timesu, predviđa se da bi više od 200.000 radnih mesta u evropskim bankama moglo biti ukinuto do 2030. godine. To predstavlja oko 10% radne snage u 35 najvećih banaka.
Silicijumska dolina, predvođena kompanijom OpenAI, pokreće novu revoluciju u interakciji sa tehnologijom, kladeći se na audio-prvi pristup i najavljujući "rat ekranima". Prema izveštajima, OpenAI je ujedinio svoje inženjerske i istraživačke timove kako bi značajno unapredio svoje audio modele, pripremajući teren za lansiranje audio-fokusiranog ličnog uređaja u narednih godinu dana.
Tehnološki gigant Meta Platforms, matična kompanija Facebooka i Instagrama, napravio je značajan korak u trci za dominacijom u veštačkoj inteligenciji (AI) objavivši akviziciju startapa Manus AI za sumu koja prelazi 2 milijarde dolara. Ova vest, koja je odjeknula krajem prošle godine, signalizira Metinu ozbiljnu nameru da ubrza razvoj takozvanih "opštih AI agenata" (General AI Agents).
Veštačka inteligencija ulazi u novu fazu sa razvojem Agentnog AI (Agentic AI) – sistema koji su sposobni da preduzmu autonomne akcije i obavljaju zadatke bez stalnog ljudskog nadzora [1]. Ovi agenti prelaze put od pasivnih četbotova do aktivnih pomoćnika koji mogu samostalno da planiraju i izvršavaju složene zadatke, poput rezervisanja putovanja ili upravljanja radnim procesima. Iako još uvek nisu savršeni, njihov potencijal za transformaciju poslovanja i svakodnevnog života je ogroman [1].
Ako ste se u 2025. godini susretali sa gomilom nekvalitetnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, niste jedini. Fenomen je dobio i svoje ime: "AI Slop" (AI bljuvotina), a rečnici su ga proglasili jednom od reči godine [1]. Ovaj "slop" – sadržaj niskog kvaliteta proizveden u velikim količinama – doveo je do zamora korisnika i postavio pitanje o ograničenjima trenutne generacije velikih jezičkih modela (LLM).
Dok veštačka inteligencija (VI) nastavlja da transformiše globalnu ekonomiju, njena ekološka cena postaje sve veća tema za debatu. U decembru 2025. godine, ova dilema je došla u fokus kroz dva ključna događaja: izveštaje o masivnim emisijama ugljen-dioksida i kontroverznu politiku Evropske unije [1] [2].
U neprestanoj trci za dominacijom u veštačkoj inteligenciji, decembar 2025. godine obeležen je žestokom konkurencijom između dva tehnološka giganta, OpenAI-ja i Googla. OpenAI je predstavio GPT-5.2, svoj najnoviji i najsposobniji model, dok je Google lansirao Gemini 3 i najavio povratak svojih pametnih naočara, sada pokretanih veštačkom inteligencijom [1] [2].
Gotovo je nemoguće proći kroz dan bez susreta sa veštačkom inteligencijom. Modeli poput ChatGPT-a, Clauda i Geminija postali su sveprisutni, delujući kao super pametni autokomplet na steroidima. Njihov zadatak je jednostavan, ali impresivan: na osnovu ogromne količine podataka na kojima su trenirani, oni predviđaju sledeću najverovatniju reč u rečenici. Oni su neverovatno korisni, ali njihov pristup je u suštini sofisticirano prepoznavanje obrazaca.
