Donosimo vam sažetak predavanja sa Youtuba, na srpskom jeziku. Predavanje nije najnovije, ali je vredno poslušatai predvača Borisava Vukojevića.

Google je predstavio set otvorenih protokola, uključujući Universal Commerce Protocol (UCP), dizajniranih da omoguće AI agentima da obavljaju kupovine preko različitih maloprodajnih platformi. Ova inicijativa je veliki korak ka realizaciji potpuno autonomne e-trgovine, gde AI može da izvrši kupovinu od početka do kraja bez potrebe za ljudskom intervencijom.

Ovaj tekst istražuje kako veštačka inteligencija suštinski menja savremeno poslovanje preuzimanjem administrativnih zadataka, čime primorava ljude da se fokusiraju na dublji smisao rada. Dok su prethodne tehnološke revolucije naglašavale disciplinu i inteligenciju, autor tvrdi da novo doba zahteva ljudsku maštu i sposobnost snalaženja u neizvesnosti. Umesto tradicionalnih hijerarhija, formiraju se „federacije smisla“ u kojima se pojedinci udružuju oko zajedničkih vrednosti i etičkih ciljeva. Budući lideri neće upravljati procesima, već će morati da ponude jasnu viziju i svrhu koju algoritmi ne mogu da zamene. Na kraju, uspeh više ne zavisi od efikasnosti, već od sposobnosti čoveka da pruži značaj i pravac u svetu zasićenom podacima.

Las Vegas, 7. januar 2026. – Sajam potrošačke elektronike (CES) 2026. godine u Las Vegasu jasno je pokazao da veštačka inteligencija (AI) više nije samo softver na ekranima, već sve više postaje fizički prisutna u našem svetu. Veliki tehnološki giganti poput LG-a, NVIDIA-e, Intela i AMD-a predstavili su inovacije koje pomeraju granice AI-ja iz virtuelnog u opipljivo, nagoveštavajući budućnost u kojoj AI roboti i pametni uređaji igraju ključnu ulogu u svakodnevnom životu [1].

Svet veštačke inteligencije prolazi kroz veliku transformaciju. Dok je 2024. i 2025. godinu obeležila "generativna AI" (sposobna da piše tekstove i pravi slike), 2026. godina zvanično pripada "agentnoj AI" (Agentic AI) – sistemima koji ne samo da pričaju, već i rade.

U svetu veštačke inteligencije, eksperimenti često pomeraju granice onoga što smatramo mogućim. Jedan takav eksperiment, nazvan "Project Vend", sprovela je kompanija Anthropic, stavljajući svog naprednog AI modela, Claude (poznatog kao "Claudius" u okviru projekta), na čelo kancelarijskog automata za prodaju. Cilj je bio testirati sposobnost AI-ja da upravlja kompleksnim zadacima u stvarnom svetu, a rezultati su bili i poučni i iznenađujući [1] [2].

Dok veštačka inteligencija donosi neverovatne inovacije, njena ekološka cena postaje sve veća briga. Novi izveštaj otkriva da je AI bum u 2025. godini generisao do 80 miliona tona emisije ugljen-dioksida (CO2) [1].

Da li je za stvaranje softvera zaista neophodno duboko tehničko znanje i godine učenja programskih jezika? Dugo je odgovor bio potvrdan, ali ta barijera je počela da nestaje. Ulazimo u eru "vajb kodiranja" – novog pristupa gde se softver kreira davanjem instrukcija veštačkoj inteligenciji (AI) na običnom, svakodnevnom jeziku. Ovo otvara vrata ne samo profesionalcima koji žele da ubrzaju svoj rad, već i potpunim amaterima koji sada mogu da pretvore svoje ideje u funkcionalne aplikacije.

Tehnološki svet je uzdrman: Meta, kompanija koja stoji iza Facebooka i Instagrama, upravo je kupila Manus, najnaprednijeg AI agenta na svetu. Ali ovo nije vest o još jednom četbotu. Za razliku od alata kao što je ChatGPT koji odgovaraju na pitanja, Manus je AI agent koji zaista radi posao umesto vas. Ova akvizicija nije samo evolucija, već revolucija koja signalizira kraj ere četbotova kao glavne AI paradigme i početak doba u kojem AI postaje stvarni, autonomni izvršilac zadataka za milijarde ljudi.

Poslovni svet se nalazi na pragu fundamentalne promene koju pokreće veštačka inteligencija. Do sada smo AI modele koristili kao napredne asistente koji odgovaraju na pitanja. Međutim, sa pojavom tehnologija poput Gemini 3, ulazimo u eru autonomnih AI agenata – sistema dizajniranih ne samo da odgovaraju, već i da autonomno izvršavaju ključne operacije. Ovo je strateški pomak sa pasivne AI koja pruža informacije na aktivnu AI koja stvara vrednost 24/7, obavljajući zadatke dok vi spavate.

Donosimo sveobuhvatnu analizu i poređenje deset vodećih AI alata za generisanje video sadržaja, zasnovanu na testu sprovedenom sa identičnim, kompleksnim promptom. Tržište AI video generatora se razvija izuzetnom brzinom, sa značajnim poboljšanjima u realizmu, konzistentnosti i kreativnoj kontroli koja su postala očigledna u poslednjih godinu dana. Analiza pokazuje da ne postoji jedan "najbolji" alat; izbor zavisi od specifičnih potreba korisnika, budžeta i estetskih preferencija.

Dok veštačka inteligencija (AI) nastavlja da transformiše industrije, nova istraživanja bacaju svetlo na njenu značajnu i rastuću ekološku cenu. Prema izveštaju holandskog akademika Aleksa de Vrisa-Gaoa, AI bum je 2025. godine prouzrokovao istu količinu emisija ugljen-dioksida (CO2) kao ceo Njujork Siti [1].

Magazin TIME je za svoju prestižnu titulu Ličnost godine 2025. (Person of the Year) izabrao grupu pojedinaca pod kolektivnim nazivom "Arhitekte veštačke inteligencije" [1]. Ova odluka naglašava neosporan uticaj koji je AI imala na globalnu ekonomiju, geopolitiku i svakodnevni život tokom cele godine.

U svetu veštačke inteligencije koji se neprestano menja, korisnici se suočavaju sa stalnim izazovom: novi modeli se pojavljuju gotovo svakodnevno, a procena koji od njih zaista vredi isprobati može biti naporna. DeepSeek v3.2 je najnoviji konkurent koji je izazvao burnu i podeljenu diskusiju u zajednici. Dok ga neki hvale kao svoj „novi omiljeni model“, drugi ostaju razočarani, nazivajući ga bezličnim i pasivnim. U ovom članku ćemo destilovati pet ključnih debata koje oblikuju presudu zajednice, kako bismo vam pomogli da odlučite da li je DeepSeek v3.2 pravi izbor za vas.

Svet veštačke inteligencije bruji o novom konceptu: Agentni AI (Agentic AI). Za razliku od generativnih AI modela (poput ChatGPT-a) koji jednostavno odgovaraju na upit, Agentni AI sistemi su dizajnirani da budu autonomni. Oni mogu da postave sopstvene ciljeve, kreiraju plan za njihovo postizanje i izvrše niz koraka bez stalne ljudske intervencije [1] [2].

Era jednostavnih, konverzacijskih četbotova možda se bliži kraju. Na svojoj godišnjoj re:Invent konferenciji, Amazon Web Services (AWS) je najavio veliku promenu u svetu poslovne veštačke inteligencije uvođenjem "Frontier AI Agenata". Ovi novi agenti opisani su kao "korak napred" u odnosu na svoje prethodnike, sposobni da rade autonomno satima, pa čak i danima, bez ljudske intervencije.

U eri u kojoj veštačka inteligencija (AI) preuzima sve više tehničkih zadataka, CEO Majkrosofta, Satija Nadela, tvrdi da su ljudske veštine, pre svega emocionalna inteligencija (EQ), empatija i socijalna inteligencija, postale presudne za uspeh na radnom mestu, naročito za lidere. Nadela naglašava da sam kvocijent inteligencije (IQ) više nije dovoljan, ističući da je IQ bez EQ-a "samo traćenje IQ-a". Njegova filozofija liderstva, zasnovana na "mentalitetu rasta", transformisala je kulturu Majkrosofta iz "sveznalica" u "one koji uče", što je doprinelo značajnom rastu kompanije i tržišnoj kapitalizaciji od 3,7 biliona dolara. U svetu koji se brzo menja pod uticajem AI, sposobnost za saradnju i empatija se redefinišu kao ključne poslovne sposobnosti, a ne kao sporedne "meke ...

Startup OpenAGI, koji je osnovao istraživač sa MIT-a, predstavio je svoj autonomni AI agent po imenu Lux, tvrdeći da je superiorniji u kontroli desktop računara od sistema koje su razvili OpenAI i Anthropic. Ova tvrdnja je potkrepljena postizanjem uspešnosti od 83,6% na rigoroznom merilu Online-Mind2Web, što značajno nadmašuje rezultate komercijalnih konkurenata koji su se pokazali previše optimističnim. Ključna prednost modela leži u njegovoj metodologiji obuke nazvanoj "Agentic Active Pre-training", gde se agent uči da generiše akcije na osnovu snimaka ekrana i sekvenci, za razliku od konvencionalnog treninga modela na jezičkim korpusima. Za razliku od većine postojećih agenata koji su ograničeni na pretraživače, Lux ima sposobnost navigacije i kontrole aplikacija na ...

Najnoviji trend u svetu veštačke inteligencije nije samo u velikim jezičkim modelima (LLM), već u njihovoj sposobnosti da deluju autonomno. Reč je o Agentic AI sistemima, koji su dizajnirani da razmišljaju, prilagođavaju se i izvršavaju složene zadatke bez stalne ljudske intervencije. Ovi "AI agenti" su postali ključna tema u Severnoj Americi, gde kompanije aktivno prelaze sa jednostavne automatizacije na potpuno autonomne sisteme.

Moć veštačke inteligencije je mač sa dve oštrice, a nedavni incident koji uključuje AI kompaniju Anthropic stavio je bezbednosne rizike u oštar fokus. Anthropic, tvorac Claude AI modela, izvestio je da su hakeri koje sponzoriše kineska država koristili njihov AI za automatizaciju i ubrzavanje sajber špijunaže protiv približno 30 globalnih organizacija.