Tekst na osnovu predavanja MIlana Milićeva.

Danas je gotovo nemoguće otvoriti poslovni portal ili ući u salu za sastanke, a da se ne pomenu AI agenti. Ambicija je jasna i visoka: čak 89% lidera vidi veštačku inteligenciju kao svoju najveću konkurentsku priliku. Svi žele autonomne sisteme koji ne samo da "ćaskaju", već aktivno rešavaju probleme i donose odluke.

U savremenom prometu nekretnina, brzina i vizuelna pristupačnost više nisu luksuz, već strateški imperativ. Tradicionalne metode vizuelizacije, koje su se decenijama oslanjale na manuelni rad u alatima poput Photoshopa, rapidno ustupaju mesto rešenjima vođenim generativnom veštačkom inteligencijom. Glavni pokretač ove promene nije samo ušteda vremena i novca, već drastično smanjenje kognitivnog opterećenja (cognitive load) projektanta. Dok Photoshop zahteva sate preciznog tehničkog rada, AI funkcioniše kao inteligentni saradnik koji razume arhitektonsku logiku, omogućavajući profesionalcima da se fokusiraju na strategiju i dizajn umesto na tehničku egzekuciju. Ovaj prelazak označava početak ere gde "teško razmišljanje" o pikselima preuzima mašina, otvarajući put ka ...

U jeku rasprava o potencijalnom "balon" veštačke inteligencije (AI), novo istraživanje Svetskog ekonomskog foruma (WEF) donosi uverljive podatke: AI već sada može da obavi zadatke vredne 4,5 biliona dolara samo u Sjedinjenim Američkim Državama [1]. Ova cifra ukazuje da je strah od prenapumpane vrednosti tehnologije preuveličan, a da je stvarni izazov u "jazu u vrednosti AI" (AI value gap) – razlici između potencijalne i realizovane vrednosti.

Nedavna debata u Velikoj Britaniji istakla je suprotstavljene poglede na uticaj veštačke inteligencije (AI) i robotike na tržište rada. Dok britanski ministar nauke, Patrik Valans, tvrdi da će AI transformisati ljudske poslove i poboljšati veštine, gradonačelnik Londona, Sadik Kan, upozorava na opasnost od "nove ere masovne nezaposlenosti" [1].

Google je napravio još jedan veliki korak u integraciji veštačke inteligencije u naše svakodnevne digitalne navike. Najnovija verzija njihovog AI modela, Gemini 3, sada je postala sastavni deo Gmail-a, pretvarajući vašu pristiglu poštu iz običnog sandučeta u proaktivnog ličnog asistenta.

Dok Silicijumska dolina i mediji vode burnu debatu o tome da li je veštačka inteligencija (AI) postala prenaduvani balon, u svetu korporacija odvija se tiha, ali moćna revolucija. Javna sfera je preplavljena spekulacijama, strahovima i velikim obećanjima koja često deluju daleko od realnosti. Mnogi lideri se s pravom pitaju da li su milijarde koje se ulažu u AI infrastrukturu samo deo prolaznog trenda ili stvarna investicija u budućnost.

Svedoci smo pojave nove generacije izuzetno mladih, samostvorenih milijardera, sa rekordnih 13 preduzetnika mlađih od 30 godina koji su dostigli ovaj status. Ovaj broj predstavlja značajan porast u odnosu na prethodni rekord od sedam, zabeležen 2022. godine. Glavni pokretači ovog trenda su revolucionarne industrije koje pre deset godina gotovo da nisu postojale: veštačka inteligencija (AI), tržišta predviđanja i onlajn kockanje.

Svi smo se suočili sa izazovom: kako precizno izvući informacije iz kompleksnih digitalnih dokumenata? Skenirani PDF-ovi, fakture, obrasci sa rukopisom i složene tabele često predstavljaju prepreku za standardne alate, zahtevajući sate ručnog rada. Kao odgovor na ovaj problem, Mistral AI je lansirao svoj najnoviji model, OCR 3, moćno rešenje dizajnirano da iz korena promeni način na koji komuniciramo sa dokumentima. U ovom članku ćemo istražiti pet najuticajnijih i najiznenađujućih karakteristika ovog novog modela.

Kompanija Tesla, predvođena Elonom Maskom, nastavlja da pomera granice robotike, a njihov humanoidni robot Optimus nedavno je demonstrirao značajan napredak, posebno u pogledu spretnosti i percepcije [1]. Iako je projekat Optimus bio predmet i optimizma i skepticizma, najnoviji video snimci i izveštaji pokazuju da robot sve više ovladava zadacima koji zahtevaju finu motoriku i složenu koordinaciju.

Godina 2025. obeležena je značajnom promenom u svetu veštačke inteligencije, koju mnogi nazivaju "Velika korekcija hajpa o AI". Nakon početne euforije izazvane alatima poput ChatGPT-a, koji su obećavali eru eksponencijalnog napretka i revolucionarnih promena, industrija se sada suočava sa neophodnim povratkom u realnost.

Skoro svako je bar jednom sanjao o pokretanju sopstvenog onlajn biznisa, ali taj san se prečesto završavao u grobnici sjajnih ideja, sahranjen ispod tehničke kompleksnosti i previsokih troškova. Potreba za znanjem programiranja, angažovanje skupih developera i beskrajno komplikovan proces integracije sistema za naplatu bili su nepremostivi zidovi koji su decenijama zaustavljali inovatore.

Srpsko-kineski odnosi su već položili osnov za dublju tehnološku saradnju. Projekti poput brze pruge Beograd-Budimpešta, modernizacije RTB Bor-a i infrastrukturnih investicija kroz inicijativu "Pojas i put" demonstriraju spremnost obe strane na dugotročno partnerstvo.

Opšte uzbuđenje je bilo gotovo opipljivo. Stručnjaci i lideri industrije su proglasili 2025. godinu „godinom AI agenata”, obećavajući revoluciju u načinu na koji radimo i drastično povećanje produktivnosti. Očekivali smo eru autonomnih asistenata koji preuzimaju složene zadatke, oslobađajući ljudski potencijal za kreativnost i strategiju. Međutim, ta revolucija je odložena, ne i otkazana. Prema novom izveštaju o tehnološkim trendovima konsultantske kuće Deloitte, talas usvajanja AI agenata je iznenađujuće splasnuo. Šta su stvarni uzroci ovog zastoja i koje lekcije možemo naučiti iz njega?

U raspravi o veštačkoj inteligenciji, često se sve svodi na jedno pitanje: da li je ona pretnja koja će nam oduzeti poslove ili alat koji će ih unaprediti? Dok kompanije širom sveta pokušavaju da nađu odgovor, jedan tihi interni eksperiment u SAP-u otkrio je nešto neočekivano. Pokazalo se da najveća prepreka za usvajanje AI tehnologije možda nije u samoj tehnologiji, već u našim glavama – u duboko ukorenjenoj ljudskoj pristrasnosti.

Dok organizacije ubrzano usvajaju veštačku inteligenciju, mnoge se suočavaju sa neočekivanom preprekom. Istraživanje MIT Sloan Management Review-a otkriva da 91% lidera u velikim kompanijama navodi „kulturološke izazove i upravljanje promenama“ kao primarnu prepreku na putu ka organizaciji vođenoj podacima. Samo 9% ukazuje na tehnološke izazove. Ovaj podatak razotkriva ključnu istinu: implementacija veštačke inteligencije je suštinski ljudski, a ne tehnički problem.

Generativna veštačka inteligencija (AI) je u rekordnom roku prešla put od tehnološke zanimljivosti do sveprisutne sile koja iz temelja menja kreativne profesije. Ono što je do juče bio predmet naučne fantastike, danas je alat koji se koristi u agencijama, studijima i frilens projektima širom sveta. Ali šta se dešava kada algoritam počne da piše pesme, slika portrete i režira reklame? Ko pobeđuje, a ko gubi?

Veštačka inteligencija je prešla put od periferne inovacije do centralne arhitekture moderne industrijske transformacije. Ono što je započelo kao eksperimentisanje sa automatizacijom radnih tokova i prediktivnom analizom, evoluiralo je u strateški temelj na kojem se grade softver, procesi donošenja odluka i stvaranje vrednosti. Naredna decenija neće biti definisana digitalnom, već AI transformacijom, gde sistemi samostalno uče, prilagođavaju se i generišu uvide. Kompanije koje ne uspeju da re-arhitektiraju svoje operativne modele, tehnološke stekove i ekosisteme talenata oko AI rizikuju da zaostanu, jer inteligencija postaje novi izvor konkurentske prednosti.

Microsoft je predstavio niz značajnih ažuriranja za svoj Microsoft 365 Copilot, jačajući svoju strategiju dubokog ugrađivanja veštačke inteligencije u poslovne tokove rada. Novembarska ažuriranja fokusiraju se na poboljšanje dubine i kontinuiteta Copilotove asistencije, čineći ga još nezamenljivijim alatom za poslovnu produktivnost.

U globalnoj trci za dominaciju u veštačkoj inteligenciji, Kina se pozicionirala kao ključni igrač sa izuzetno ambicioznim planom da postane svetski lider u veštačkoj inteligenciji. Centralni deo te strategije je DeepSeek, napredni domaći AI model koji se neverovatnom brzinom integriše u sve pore društva – od gradskih uprava do privatnih kompanija. Ovaj tekst objašnjava kako Kina planira da iskoristi ovu moćnu tehnologiju da bi ostvarila svoj cilj i postala svetski lider u oblasti veštačke inteligencije.