Kada je Andrej Karpathy u februaru 2025. god. skovao termin „vibe coding“, mislio je to napola u šali. Bivši direktor AI odeljenja u Tesli opisao je novi način programiranja gde se developeri „potpuno prepuštaju osećaju“ i puštaju veštačku inteligenciju da obavi teži deo posla. Kucajte komande na prirodnom jeziku umesto koda, prihvatajte sve AI sugestije bez čitanja, kopirajte poruke o greškama dok stvari ne prorade – praktično leteći na slepo. Devet meseci kasnije, ovaj šaljivi termin postao je istovremeno najhvaljenija metodologija programiranja u Silicijumskoj dolini – i priča upozorenja. Ono što je usledilo je devetomesečno putovanje od eksplozivnog rasta do suočavanja sa tvrdoglavom ekonomijom i tehničkim ograničenjima – studija slučaja o tome kako t...

Ovaj tekst se bavi radikalnim promenama u razvoju softvera koje donosi veštačka inteligencija. Glavni argument je da je era ljudskog pisanja koda prošla, jer će AI agenti uskoro pisati superiorniji i čistiji kod od bilo kog čoveka. Autor teksta, kojig ovde prenosimo skraćeno, Nick Hodges povlači istorijsku paralelu sa trenutkom kada su kompajleri zamenili pisanje asemblerskog jezika, ističući da se sličan prelaz događa sa modernim kodiranjem. Kao dokaz, Hodges opisuje lično iskustvo u razvoju kompleksnog veb-sajta koristeći AI alat (Claude) pri čemu nije morao da napiše nijednu liniju koda. Isti zaključak je i naš jer ovaj sajt aizona.rs je kompletno napisan pomoću AI (više detalja 👉 OVDE) Zaključuje da će budućnost programiranja biti korišćenje prirodnog jezika

"Vibe" kodiranje je pristup razvoju softvera koji se oslanja na konverzaciju sa velikim jezičkim modelima (LLM). Najbolje ga opisuje analogija sa futurističkim električnim automobilom: znate svoju destinaciju, ali umesto da sami vozite, jednostavno dajete glasovne instrukcije. Međutim, moramo razumeti da neformalnost ovog pristupa, ako se ne ukroti, vodi direktno u tehnički haos. Strateški cilj ovog vodiča je da transformiše ovu ležernu praksu u strukturiranu, profesionalnu metodologiju koja osigurava kreiranje skalabilnog, visokokvalitetnog i održivog softvera.

Kompanija Cursor je predstavila verziju 2.0 svog integrisanog razvojnog okruženja (IDE), donoseći dve ključne inovacije: sopstveni model za kodiranje pod nazivom "Composer" i novi višeagentski interfejs. Composer se promoviše kao "frontier model" koji je, prema tvrdnjama kompanije, četiri puta brži od modela slične inteligencije, stavljajući naglasak na brzinu izvršavanja zadataka. Interni benčmark testovi pokazuju da, iako Composer zaostaje u inteligenciji za apsolutno najboljim modelima na tržištu, nadmašuje ih drastično u brzini (mereno u tokenima po sekundi).

Do sada je kreiranje AI aplikacija bio proces rezervisan za one sa dubokim tehničkim znanjem, zahtevajući poznavanje različitih API-ja i SDK-ova. Google sada fundamentalno menja ovu paradigmu sa novim pristupom unutar Google AI Studija – "vibe kodiranjem". Umesto tehničke implementacije, fokus se prebacuje na čistu kreativnu nameru. U nastavku analiziramo četiri ključna stuba ove tehnologije koja je čine istinskim pomakom napred.

Uobičajena je pretpostavka da su moćni AI alati za generisanje koda skupi i rezervisani samo za one sa dubokim džepom. Mnogi programeri još uvek nisu zakoračili u svet AI asistiranog kodiranja, verujući da je ulazna barijera previsoka.