Srpsko-kineski odnosi su već položili osnov za dublju tehnološku saradnju. Projekti poput brze pruge Beograd-Budimpešta, modernizacije RTB Bor-a i infrastrukturnih investicija kroz inicijativu "Pojas i put" demonstriraju spremnost obe strane na dugotročno partnerstvo.

Opšte uzbuđenje je bilo gotovo opipljivo. Stručnjaci i lideri industrije su proglasili 2025. godinu „godinom AI agenata”, obećavajući revoluciju u načinu na koji radimo i drastično povećanje produktivnosti. Očekivali smo eru autonomnih asistenata koji preuzimaju složene zadatke, oslobađajući ljudski potencijal za kreativnost i strategiju. Međutim, ta revolucija je odložena, ne i otkazana. Prema novom izveštaju o tehnološkim trendovima konsultantske kuće Deloitte, talas usvajanja AI agenata je iznenađujuće splasnuo. Šta su stvarni uzroci ovog zastoja i koje lekcije možemo naučiti iz njega?

U raspravi o veštačkoj inteligenciji, često se sve svodi na jedno pitanje: da li je ona pretnja koja će nam oduzeti poslove ili alat koji će ih unaprediti? Dok kompanije širom sveta pokušavaju da nađu odgovor, jedan tihi interni eksperiment u SAP-u otkrio je nešto neočekivano. Pokazalo se da najveća prepreka za usvajanje AI tehnologije možda nije u samoj tehnologiji, već u našim glavama – u duboko ukorenjenoj ljudskoj pristrasnosti.

Programeri se suočavaju sa značajnim izazovom: kako povezati moćne AI agente sa alatima i podacima koji postoje van njihovih interfejsa za ćaskanje. Iako su AI agenti predstavljeni kao rešenje za planiranje putovanja, odgovaranje na poslovna pitanja i rešavanje složenih problema, postojeće metode za njihovu integraciju su često "krhke", teške za skaliranje i problematične za upravljanje. Kao odgovor na ovaj problem, Gugl je lansirao sopstvene, potpuno upravljane i udaljene MCP servere, sa ciljem da pojednostavi i osigura ovu ključnu vezu.

Dok organizacije ubrzano usvajaju veštačku inteligenciju, mnoge se suočavaju sa neočekivanom preprekom. Istraživanje MIT Sloan Management Review-a otkriva da 91% lidera u velikim kompanijama navodi „kulturološke izazove i upravljanje promenama“ kao primarnu prepreku na putu ka organizaciji vođenoj podacima. Samo 9% ukazuje na tehnološke izazove. Ovaj podatak razotkriva ključnu istinu: implementacija veštačke inteligencije je suštinski ljudski, a ne tehnički problem.

Generativna veštačka inteligencija (AI) je u rekordnom roku prešla put od tehnološke zanimljivosti do sveprisutne sile koja iz temelja menja kreativne profesije. Ono što je do juče bio predmet naučne fantastike, danas je alat koji se koristi u agencijama, studijima i frilens projektima širom sveta. Ali šta se dešava kada algoritam počne da piše pesme, slika portrete i režira reklame? Ko pobeđuje, a ko gubi?

Veštačka inteligencija je prešla put od periferne inovacije do centralne arhitekture moderne industrijske transformacije. Ono što je započelo kao eksperimentisanje sa automatizacijom radnih tokova i prediktivnom analizom, evoluiralo je u strateški temelj na kojem se grade softver, procesi donošenja odluka i stvaranje vrednosti. Naredna decenija neće biti definisana digitalnom, već AI transformacijom, gde sistemi samostalno uče, prilagođavaju se i generišu uvide. Kompanije koje ne uspeju da re-arhitektiraju svoje operativne modele, tehnološke stekove i ekosisteme talenata oko AI rizikuju da zaostanu, jer inteligencija postaje novi izvor konkurentske prednosti.

U globalnoj trci za dominaciju u veštačkoj inteligenciji, Kina se pozicionirala kao ključni igrač sa izuzetno ambicioznim planom da postane svetski lider u veštačkoj inteligenciji. Centralni deo te strategije je DeepSeek, napredni domaći AI model koji se neverovatnom brzinom integriše u sve pore društva – od gradskih uprava do privatnih kompanija. Ovaj tekst objašnjava kako Kina planira da iskoristi ovu moćnu tehnologiju da bi ostvarila svoj cilj i postala svetski lider u oblasti veštačke inteligencije.

Pripremite se za novu eru onlajn kupovine gde vaš AI asistent obavlja pretraživanje i kupovinu umesto vas. Visa je predstavila svoju platformu Intelligent Commerce za azijsko-pacifički region, sa pilot projektima zakazanim za početak 2026. godine. Ova inicijativa predstavlja veliku arhitektonsku promenu osmišljenu da se nosi sa nadolazećim talasom transakcija koje pokreće mašina.

Tiha, ali značajna promena dešava se na radnim mestima, predvođena generacijom Z. Prema studiji platforme Software Finder, tri od deset ispitanika iz ove generacije priznaje da preskače sastanke i oslanja se na veštačku inteligenciju da umesto njih pravi beleške. Ovaj trend otkriva novu dinamiku u kojoj mladi radnici koriste tehnologiju kako bi redefinisali svoje radne obaveze.

Debata o veštačkoj inteligenciji na radnom mestu često se svodi na jedno pitanje: da li je ona pretnja ili prilika? Dok mediji bruje o masovnim otpuštanjima i robotima koji preuzimaju poslove, podaci sa prve linije fronta govore potpuno drugačiju priču. Da bismo razumeli šta se zaista dešava, oslanjamo se na uvide Svamija Čandrasekarana, šefa AI i Data Labs u KPMG-u, stručnjaka sa preko 25 godina iskustva u ovoj oblasti.

U dinamičnom svetu veštačke inteligencije, svakodnevno se pojavljuju novi alati i tehnologije. Međutim, malo koji imaju potencijal da fundamentalno promene način na koji AI sistemi komuniciraju i funkcionišu. Jedan takav protokol je MCP (Model Context Protocol) - revolucionarna tehnologija koja će transformisati interakciju između AI modela i spoljnog sveta.