Microsoft je predstavio Phi-4, najnoviji dodatak svojoj porodici malih jezičkih modela (SLM - Small Language Models), koji izaziva uobičajenu mudrost da su samo masivni modeli sposobni za vrhunske performanse. Sa samo 14 milijardi parametara, Phi-4 je značajno manji od svojih giganata konkurenata, ali je pokazao sposobnost da se takmiči, pa čak i nadmaši, mnogo veće modele u složenim zadacima rezonovanja [1].
Skoro svako je bar jednom sanjao o pokretanju sopstvenog onlajn biznisa, ali taj san se prečesto završavao u grobnici sjajnih ideja, sahranjen ispod tehničke kompleksnosti i previsokih troškova. Potreba za znanjem programiranja, angažovanje skupih developera i beskrajno komplikovan proces integracije sistema za naplatu bili su nepremostivi zidovi koji su decenijama zaustavljali inovatore.
Srpsko-kineski odnosi su već položili osnov za dublju tehnološku saradnju. Projekti poput brze pruge Beograd-Budimpešta, modernizacije RTB Bor-a i infrastrukturnih investicija kroz inicijativu "Pojas i put" demonstriraju spremnost obe strane na dugotročno partnerstvo.
U svetu veštačke inteligencije koji se neprestano menja, korisnici se suočavaju sa stalnim izazovom: novi modeli se pojavljuju gotovo svakodnevno, a procena koji od njih zaista vredi isprobati može biti naporna. DeepSeek v3.2 je najnoviji konkurent koji je izazvao burnu i podeljenu diskusiju u zajednici. Dok ga neki hvale kao svoj „novi omiljeni model“, drugi ostaju razočarani, nazivajući ga bezličnim i pasivnim. U ovom članku ćemo destilovati pet ključnih debata koje oblikuju presudu zajednice, kako bismo vam pomogli da odlučite da li je DeepSeek v3.2 pravi izbor za vas.
U potezu koji signalizira veliku promenu u pristupu Holivuda veštačkoj inteligenciji, kompanija The Walt Disney Company najavila je ulaganje od milijardu dolara u OpenAI, tvorca ChatGPT-a i najsavremenijeg alata za generisanje videa, Sora [1]. Ovaj sporazum nije samo finansijski; to je kreativno partnerstvo koje će omogućiti OpenAI-u da koristi preko 200 Diznijevih omiljenih likova na svojim generativnim AI platformama [1].
Grok Imagine je napredna funkcija generiranja slika i videa u Grok AI-ju, razvijena od strane xAI. Omogućuje korisnicima da iz tekstualnih opisa (promptova) ili postojećih slika brzo kreiraju visokokvalitetne slike, animacije i kratke video klipove, često s prirodnim zvukom. Pokreće ju model poput Aurora, koji se ističe realističnošću i kreativnošću, a dostupna je na platformama grok.com, X-u te mobilnim aplikacijama Grok. Ova alatka je popularna zbog minimalnih ograničenja i brzog poboljšanja, idealna za memeove, umjetnost i kreativni sadržaj.
Ovaj dokument pruža detaljan pregled metoda i alata za generisanje AI videa koji su predstavljeni kao besplatni, neograničeni i u nekim slučajevima necenzurisani. Analiza se fokusira na tri ključna AI modela, uz dodatne alate i strategije za optimizaciju procesa. Prvi alat, Gemini Gen AI, omogućava kreiranje visokokvalitetnih, kratkih video klipova korišćenjem Sora i Veo modela bez troškova, primenom specifične tehnike podešavanja trajanja videa na 10 sekundi. Drugi alat, MovieFlow AI, rešava problem ograničenog trajanja omogućavajući generisanje koherentnih video priča do dva minuta, sa integrisanim zvukom i naprednim opcijama editovanja. Treća platforma, čije ime nije navedeno, nudi generisanje sadržaja sa minimalnim restrikcijama i cenzurom, a njeni krediti se mogu neo...
Opšte uzbuđenje je bilo gotovo opipljivo. Stručnjaci i lideri industrije su proglasili 2025. godinu „godinom AI agenata”, obećavajući revoluciju u načinu na koji radimo i drastično povećanje produktivnosti. Očekivali smo eru autonomnih asistenata koji preuzimaju složene zadatke, oslobađajući ljudski potencijal za kreativnost i strategiju. Međutim, ta revolucija je odložena, ne i otkazana. Prema novom izveštaju o tehnološkim trendovima konsultantske kuće Deloitte, talas usvajanja AI agenata je iznenađujuće splasnuo. Šta su stvarni uzroci ovog zastoja i koje lekcije možemo naučiti iz njega?
Uzbuđenje koje okružuje svaki novi AI model je opipljivo. Sa svakim saopštenjem, korisnici – od programera do pisaca – željno iščekuju da vide da li najnovija verzija konačno ispunjava velika obećanja. Claude Opus 4.5 nije izuzetak; internetom su se proširile glasine o njegovim navodno revolucionarnim sposobnostima, podstičući debatu i velika očekivanja.
Veštačka inteligencija ostvaruje dubok i neposredan uticaj u oblasti zdravstva, krećući se iz laboratorije u kliniku ubrzanim tempom. Nedavni proboji naglašavaju potencijal AI da revolucionira sve, od razvoja lekova do dijagnoze raka.
Svet veštačke inteligencije bruji o novom konceptu: Agentni AI (Agentic AI). Za razliku od generativnih AI modela (poput ChatGPT-a) koji jednostavno odgovaraju na upit, Agentni AI sistemi su dizajnirani da budu autonomni. Oni mogu da postave sopstvene ciljeve, kreiraju plan za njihovo postizanje i izvrše niz koraka bez stalne ljudske intervencije [1] [2].
Google je nedavno predstavio Gemini 3, (o čemu smo pisali) svoju najnoviju generaciju modela veštačke inteligencije, najavljujući novu eru u interakciji čoveka i mašine. Ovaj model je opisan kao najbolji na svetu za multimodalno razumevanje, što znači da može istovremeno obrađivati i razumeti tekst, slike, zvuk i video. Naprednija verzija, Gemini 3 Pro, već nadmašuje sve prethodne modele na ključnim AI testovima, obećavajući izuzetnu inteligenciju, sposobnost rešavanja složenih zadataka i personalizaciju.
Na GDPval benčmarku, koji procenjuje zadatke zasnovane na znanju u 44 profesije i 9 velikih industrija, GPT-5.2 Thinking nadmašuje ili se izjednačava sa vrhunskim ljudskim profesionalcima u 70,9% poređenja. Pri tome, generiše rezultate preko 11 puta brže i sa manje od 1% procenjenih troškova eksperta. Ovo omogućava inženjerskim timovima da pouzdano generišu artefakte kao što su prezentacije, tabele, rasporedi i dijagrami na osnovu strukturiranih instrukcija.
Uobičajena percepcija je da su OpenAI, Nvidia i Google jedini neprikosnoveni lideri u svetu AI inovacija. Njihovi potezi privlače svu medijsku pažnju, stvarajući sliku da se budućnost tehnologije kuje isključivo u Silicijumskoj dolini. Međutim, sa druge strane sveta, kineski tehnološki giganti poput Alibabe, Baidua i Tencenta razvijaju izuzetno moćne AI modele koji, uz znatno manje medijske pažnje i investicija, postižu neverovatne rezultate.
Kada je Andrej Karpathy u februaru 2025. god. skovao termin „vibe coding“, mislio je to napola u šali. Bivši direktor AI odeljenja u Tesli opisao je novi način programiranja gde se developeri „potpuno prepuštaju osećaju“ i puštaju veštačku inteligenciju da obavi teži deo posla. Kucajte komande na prirodnom jeziku umesto koda, prihvatajte sve AI sugestije bez čitanja, kopirajte poruke o greškama dok stvari ne prorade – praktično leteći na slepo. Devet meseci kasnije, ovaj šaljivi termin postao je istovremeno najhvaljenija metodologija programiranja u Silicijumskoj dolini – i priča upozorenja. Ono što je usledilo je devetomesečno putovanje od eksplozivnog rasta do suočavanja sa tvrdoglavom ekonomijom i tehničkim ograničenjima – studija slučaja o tome kako t...
U raspravi o veštačkoj inteligenciji, često se sve svodi na jedno pitanje: da li je ona pretnja koja će nam oduzeti poslove ili alat koji će ih unaprediti? Dok kompanije širom sveta pokušavaju da nađu odgovor, jedan tihi interni eksperiment u SAP-u otkrio je nešto neočekivano. Pokazalo se da najveća prepreka za usvajanje AI tehnologije možda nije u samoj tehnologiji, već u našim glavama – u duboko ukorenjenoj ljudskoj pristrasnosti.
Programeri se suočavaju sa značajnim izazovom: kako povezati moćne AI agente sa alatima i podacima koji postoje van njihovih interfejsa za ćaskanje. Iako su AI agenti predstavljeni kao rešenje za planiranje putovanja, odgovaranje na poslovna pitanja i rešavanje složenih problema, postojeće metode za njihovu integraciju su često "krhke", teške za skaliranje i problematične za upravljanje. Kao odgovor na ovaj problem, Gugl je lansirao sopstvene, potpuno upravljane i udaljene MCP servere, sa ciljem da pojednostavi i osigura ovu ključnu vezu.
Dok organizacije ubrzano usvajaju veštačku inteligenciju, mnoge se suočavaju sa neočekivanom preprekom. Istraživanje MIT Sloan Management Review-a otkriva da 91% lidera u velikim kompanijama navodi „kulturološke izazove i upravljanje promenama“ kao primarnu prepreku na putu ka organizaciji vođenoj podacima. Samo 9% ukazuje na tehnološke izazove. Ovaj podatak razotkriva ključnu istinu: implementacija veštačke inteligencije je suštinski ljudski, a ne tehnički problem.
У овом кратком видеу отац Арсеније осврнуо се на добре и лоше стране вештачке интелигенције.
Naučna fantastika je često zasnovana na opasnostima superinteligentne veštačke inteligencije (AI) – sistema koji prevazilazi najbolje ljudske sposobnosti u gotovo svim kognitivnim domenima. Iako su današnji vodeći AI modeli, poput onih koji pišu i rafiniraju sopstveni softver, daleko od superinteligencije, postavlja se pitanje da li to samousavršavanje može prerasti u pravu superinteligenciju.
